Стражилово

чз 219 вн-

ниловић, који :!па и велика .уметвованија" о хрватеком језику да избаци из својега ћурчјега, раскреченога иера. Ево шта пише г. Храниловић о језику г. Ђалскога у ,.У1епси" бр. 9.: „8(;о §е ^1се је/лка и оуош готапи, 1 1и »е ора2а та,1т паргескк. Кје §'ОУој оћпепој кМПкисЈ гпје келп ргјје тпо§"о рпо-о\ г ага1о, аИ пек1, ко.јГ §и вуакако МјеИ с1а рпо-оуагаји Ојаккоти, 1 пјзи о с1ги°'от § оуогШ, пе^о <1а пт је јегјк рип ^егтатгата Г пепагоЉнћ пјесј, Г пе ођахћ-исГ ве па ргауи упјес!поз(; гас1а ОјаМо&а. N ека заска 81о1)ос1по 1 ОУ1 ргеИбЦји ргекгазии рпроууеЉи Стја18ко§'а, 1 иека, ако Ш1 је с1о 1811пе, ртпаји, с1а 8е Сгјакк! 1 и к»т ро^1е<1и ибаугзије. ТЈ овШот ш&Лје 4о пе 8к>Ј1, с!а 811 8У1 12га21 1 8ув г1јбсл, 8^0 86 пв ^оуогв 11 Вабкој Ш Вапа4и, пепаго(1пе. Рпје пекоИко §'осИпа 1/с1а1а је упјеЛпа „НлтаШса МаИса" рпроууеЉе ХЈко1е ТогсИпса, пека 8е л г 1с11, коИко је 1)1а§'о пагос1иоо-а је/јка роћгапјепо и 81ауошЈ1; а осЈгасагЈ 8Уакоти 12гаги, кој! је п1као и кајкауакот пагесји „а рпоп" ^гасЦапбко ргауо, 4е §'а робргЉо пагуаИ „ћгуаШтот", као Ла је 1о с1окаг, (1а пе уа1ја, 2пас1: в^ајаИ јо§ иујјек и окоута оие 1јевпо§тис1по8И, која пе уосИ к паргеЉи. 1И 8и тоге 1)Ш гјесшс1 Јатћгевшеу 1 Вје1о81:јеисеу па оЛте!;? Мо2(1а ошта, кој! ха пј1ћ 1 пе гпаји". Овако говори г. Храниловић о језику г. Т>алс;;ога у најновијој његовој ириноветци „ ОвуК ;". Колико се разумева г. Храниловић у овом нослу, показаћемо на самом г. Ђалском. Отворићемо његову најновију приноветку „ ОвуИ ;", па ћемо видети ка о иише највећи ирииоведач хрватски и највећи нриповедач на словенском југу. Ја сам у медени кус нрочитао ,08 у Н" и потпуно се слажем са онима, који хвале и узносе г. Ђалскога као највећега нриповедача хрватскога, али ја имам да заиитам г Храниловића и г. Пасарића, уредника „У1епса", којима су „иеосиоване тврдње" највећега словенисте Миклошића и који су гракиули на г. дра Маретића што се слаже с Миклошићем и што не могу од њега да начине „втораго" Старчевића — велим, имам да запитам: којој књижевности нрипада „ ОзуН " ? Подигли су читаву грају на г. дра Маретића што овај брани Миклошића, „а ћгуа&ке ргоИуп1ке /1око1зпе Мро^еге М1к1о81сеуе §тсИ 1 рошгије" па узвикују г. Маретићу: Кака/поо' И ргоЈ /уо (1а паораке исепобМ! Наказне су памети они људи, који се држе нолитике Старчевићевске према Србима и држе као у воску да је булажњење нророково наука. Ти л.уди не виде дал,е од носа. Њихова политика

осветиће се на њима самима, јер они не могу добро нроћи, који своју најрођенију браћу часте најногрднијим именима и до скота понижавају, и то такову браћу, која су им и срце из својих груди, свој рођени језик дала, Да је инотеза Миклошићева сушта истина, ми ћемо вам показати на вашем највећем приноведачу, па ћемо онда ући у ваше школство, пролистаћемо ваше школске књиге, па ћемо вас онда запитати какав је то језик, којим су ваше књиге паписане. Ми ћемо увек иризиати нред јужпим Словенотвом и нред целим Словенством да то није наш српски језик и ми бисмо се стидели приевајати таку накараду за свој језик како ви пишете у својим школским књигама. Ми ћемо на послстку ући у вашу југославенску академију, иа ћемо разгледати и ваше „Еас1оуе" но језику и будите уверени да такав језик не ћемо никад нрисвајати за свој. Ми ћемо овим само ноказати да има од вашега препорођаја више од иола века и ви још ни данас иесте научили српс.кога језика, који ви себи присвајате да је ваш, а овамо га не знате. Ја дакле имам да запитам г. Храниловића и г. Пасарића■ којој књижевности принада „ОвуН" ? Српској књижевности заиста не припада, јер Србин не би никад нризнао да је то срп-ски-јизик. То је, г. Пасарићу, ваш хрватски језик и ви се можете дичити њиме иредјужиим Словенством. А сад да видимо како стоји та 21окоћпа ('за Хрвате) ћЈро1е/а Миклошићева и да видимо колико вреди пресуда г. Храниловића што се тиче језика г. Ђалскога. Иа стр. 6 у нриповеци „ ОвуН " стоји ово: Поред тога имала је ночети два три дана касније жупанијска рештаурација, а за њом велика конгрегација скуна са иосветном слчвом нове жупанијске заставе. На стр. 7 стоји: Од скора саграђеној дворнни, које се пе могоше ппславити госиод'1. На стр. 7, 8 стоји: У нрвој иомодиој трговиии Поповића и Друга „к седмом иланету" а мало даље стоји: тс су најсталније Поповићеве муштерије морале поћи и у „модру кругљу" и к „ Изкдином луку и на крвавом мосту, дапаче и к „ црном кокоту " на Хармици, а то бијаху трговине тек другога реда. На стр. 9 стоји: Који четврт ирије шесте редала се кочија за кочијом и само се полагано могло наприед. Бискунски пандури са камердинерима. посленл су од гостију примали шалове, мантил>е, кабанице и рединготе, водећи их све-