Стражилово

-чз 223 к-

сКих абмаља. ГсрлахОв путопио приказује друго путован.е Давида Унгмада, кога је цмр Макеимилијан године 1573 е данком и са богатим даровима иоелао у Цариград, да уз суделоваље тамошљега цареког иосланика Рима оГшови е Турцима мир те да опда Унгнад замени Рима. Герлах описује путовање од Беча до Београда Дуиавом а одавде до Цариграда и натраг еувим, иаиме ондашњим главнам војничким друмом, који су етарији писци разноврсно описали. Као посланички проповедник водио је Герлах пажљиво евој дневник, не само на путу у Царигрзд и натраг него једнако догјд је био код погланства у Цариграду; бележио је не еамо оно, што ее односило на путовање него и оно, што се готово за пет година знаменито догодило у Цариграду сваки дан, а најзад и оно, што је само чуо а чинило му се да је знаменито. С тога има у његову дневнику евакојаке грађе, коју су после уиотребљавали историчари. Матковић из Герлахова дневника иетиче само оно, што је геограФСке, одноено тонограФске садржине или пгго се одиоси на нутопис. Швајгеров путопис приказује путовање царскога пое,ланика Синцендорфа, којега је носдао цар Рудол® II с данком и с даровима у Цариград, да ондс замени носланика Унгнада, којем је давно био иетекао рок посланичкој служби. Посланетво је то путовало иетим нутем, којим и Уигнадово. Швајге, ов је путопие доживео пет издања а писац га је разделио иа три књиге : у ирвој је описан пут у Цариград, у другој сам Цариград, његове знаменитости и околица му, у трећој најпосле описан је пут од Цариграда у Јерусалим и натраг у Немачку. Матковићевој је расправи предмет прва књигз а из друге вади само белешке геограФСКог садржаја или које су у свези са самим иутонисом. — У" иетој је седници др. К. Војповић нредао библијографеке набирке из дубровачких архива, које је сабрао, истражујући научну грађу за нравну историју дубровачку у државној и еудекој архиви и по библијотекама дубровачким. Прво му је било, да даде преписати крај т. зв. Жуте књиге (ХЉег егоееив) од половине год. 1792 до 20 јануара 1803, како би се попуни:- рукопнс, који има у архиву југосл. академије. После тога је дао нреписати Јлћег епшхпаПиш дубровачке реиублике. Између богатога градива, што је нашао у библијотеци Фрањевана, истиче п апостолеко ниемо папе Клименте V од 1 априла 13Ј8, писано српком краљу Урошу (Милутину), у којем га прима у крило римске цркве, стављајући му услове. Из читаве хрпе стародавиих понајвише јавних исправа из дубровачке историје XIV—XVIII века, које му је на раеноложење ставио нотконзул белгискн Негринн, исиисао је неких .шездесет. Ту има оригипална листина, која расветљује одношаје дубровачке реиублике ирема угарским краљевима, а то је отпис угарскога краља Владислава од 1 октобра 1490 на кнеза и веће дубровачке републике, у којем јавља, да су га после смрти краља Матијаша сталежи изабрали за краља и извињује се, што представнике републичине није позвао на крунисање, јер су га ненријатељи били опколили, и позивл.е их, да му пошл.у посланике, преко којих би по тврдили своју вериост а ои ће штитити њихову слободу. Говори најпоеле о неиздаиим делима Игњата Ђорђића, којима је рукописе прегледао по доброти носледњега потомка породице Ђорђићеве. У библијотеци Фрањеваца има само неиотпуна прва свеека Ђорђићева великога дела о

илиреким старипама. У ]:уконисима, које је прегледао др. Војновић, има огроман ЕхсегрЈоппш а<1 гее ЈПупеав и ту јепобележено цело градиво великога дела, које је Ђорђић био намерио израдити. Има и Ап%шШшп рага III, где говори о домовшш св. Јероннма, о Ћирилову и Методијеву преводу библије, и о свим европским народима, који еу с Илирцима дошли у додир. Др. Војновић тврди да та дела чине Ђорђића „зпанственим оцем Илирства' на иочетку XVIII века и „увршћују његово име у число првијех ерудита евога етолећа". — Филолошко-историски разред југоел. академије имао је опет седницу у нрошлу среду п у тој је седннци дописни члаи др. Миливој Шреиел читао расправу 0 латинском песнику Которанину Ивану Болици. + Из „Београдских општшнких новина" оштампана је у иоссбну књигу новећа иеториска расправа Пиколе Булића, слушаоца. Филологије на Велико.ј Школи у Бсограду, „Тлурађ Еастриотип Скендербег*. Ова је расправа била награђсна одлуком Академискога Савета прошле године првом видовдаиском наградом ошптине београдске. Књига има 298 етр. и 1 л. обичнс осмине, а стаје само динар. На нрвих 36 страна писац претреса изворе, којима се слулшо при изради ове раеправе. — Од великога ,,Речника хрватскога или сриекога језика", што издаје југосл. академија знаноети и уметности а обрађује Будмаии, изашла је тринаеста евеска. У њој су речи од „испрекрижати" до „измијешати". Као и у пређашњим свескама тако је и овде н=јподробиије растумачена свака реч и казана јој је цела историја у литератури, наведени су силни примери кроз све векове, казује ее, која је реч прасловенска и упоређује се са словеиским језицима а погдешто и са другнма, и у којем се веку први иут јавља. + Изишла је и осма књига „Сборника" буг. министарства иросвете. — У издању Франклинова друштва изашле су две књиге Јокајијевих нозоришних дела. У првој књизи су: МШои, драма у иет чинова; Ноа РаШи драмски призори у три сликс; 8гер МШћаЈ, иозоришна игра у четир чина с предигром; А ђо1оп(1ок ргоГја, лакрдија с певањем у три чина; \ 7 ј1а§'8лер 1еапуок, позоришна игра из народног живота с певањем у три чина. У другој еу књизи: А §'а/,с1а§' 8ге§6пуек, драма из народног живота у три чина и неколико позоришпих призора и иролога, које је Јокајија спремио за разне прилике и светковине. — Од великога дела „Аустро-Угарска монархија у речи и слици" изашла је 177 свеска, шеснасгга евеска треће књиге, у којој је реч о Угарекој. У тој је евееци настављен опис Будимиеште и то говори Бела Лукач о промету и трговини а Лајош Илошвајија о минералпим водама и купатилима у Будимпешти. -- У Уазагпар! ТЈјза^-у читамо, да јс неки Е. Фаркаш, нлодовит млад иисац мађарски, написао једанаест нрича нз живота у Боспи. Највише описује живот мађареких бака у Боени, но како веле, да но нешто ониеује и народ у Босни и обичајс му, то нас баш занима, те смо наручили књигу, да је видимо иа ћемо је приказати чнтаоцима „Стражилова". И од Арпада Абоњије, познатог мађарског новелисте, изашла је збирка таквих ириповедака иод ошнтим натнисом „Босапеке слике". У тој збпрци има дванаесг малих прича Мађарска их крнтика хвали