Стражилово

Вллоник

Број 16. Год. VI г ~ г ^Ј)(Ј5?5"' ' •

•)з«ффс2 _

У Новом Саду, 18 априла 1893.

ПЕСНИШТВО

v®)

КНЕЗ БОРИЧ жддосш игрд ~џ шт чиноиа ПАПИСАО Е. С И Г Л И Г Е Т И ,) А С мађарско-г прспсо Влагојо Вранчић Тре&а појава јудита, ружа, ПРЕДеЛАТ ?а лудита (падајући Предславл у на,ручја)

Ох мајко! . предслава (грли ј е) Кћери ! -— Где је синак мој? јудита II он 1.0 одмах доћн. предслава Оклева? јудита ТТије нгто не би ма,јке желео: Домаћинска га љубав задржа. Имаде госте, пољске војводе, На заједнички амо дошли лов. Спрам брега ћемо дићи шаторе И ради тебе у тој пустоши Провести једну делу недељу. Тако ћеш сина дуже гледати. •Та с моје стране такве забаве Не марим тако много, него ћу, Док они лове, с тобом седети. (Показује на Ружу; на лицу јој веселост но кроз ову пробнја, јер не уме да је скрије — љубомора).

А с њима биће пријатељица, Амазонкиња нрава правцита! Заузда та нај.бешњег нарииа Т1а трчи на њем к'о олујина. У лову уме ласту згодити А копље даље човек не хитне! Вабунила се ваљда природа, Кад мушком срцу даде женску груд. ружа (себи) •Та знам да женски, женски осећам! предслава Њен благи ноглед то но издаје. Чија је? јудита Нема нигде никога. Једина ћерка принца некога, Ког отац нрогна, подозревајућ'. Мој муж га жали, што је несретан, На то. му пази дете његово, Јер е/удба им је налик на, наигу, иредслава (себи) ТИта вели она?