Стражилово
-чз 250 к-
жевној критици нов нравац дао. Он јој ноложи ирије свега чврст темељ, наиме темељ историјски и нриродосдовни. Затим увиђе нужду, да се дјело стане тумачити човјеком; увиђе, да је свака књига стварно, у неку руку осјетљиво биће, задахнуто духом и животом човјека, који ју је саздао. Док стара, тако звана ФилосоФска критика, посматраше књижевне нроизводе као да су с неба пали, и о њима изрицаше суд без обзира на њихове творце, Сент-Бев утврди најнрви тијесан одношај између свијести, замишљаја и израза тога замишљаја. Он доказа, како није могуће књижевно дјело нотнунце схватити, ако се прије не осврнеш на његов извор, ако не зарониш у историју његова постанка, ако себи не створиш бистар појам о личности сачинитеља и о његову душевном стању, кад је своју мисао на хартију нреносио. И нови критичар ие разлучи више дјело од његова сачииитеља, него му нроучи поријекло, живот, наклоности, и узе сматрати написану страницу не више као изолиран појав, него као продукат разнијех елемената, у којима треба тражити разлоге њезина посганка. У здравље свјетлости, што би на тај начин у изобиљу на књижевна дјела одбијао, истицао би им критичар на видјело читаву новјесницу, иагонио је да ускрсне. да се пред њим креће, и упуштао би се тако у ситна истраживања, нри којима страсти, предрасуде и нравила а рпоп не имађаху никаква утицаја. ГБегови нретходници тек што бијаху својом иглицом иропарали чаиру, Сент-Бев зајури свој анатомски пож у саму утробу живих и својом еистемом ускрснулих аутоЈ»а. Стаде иратити карактере кроза све згоде и прилике, које могаху иа њих утицати, или их битио мијењати, те прибил.ежи све нрилике и неирилике, које бијаху умиој активности нојединих писаца помогле, или одмогле. „Сент-Бев, као критичар —велиједан италијански писац — задужио је сву јевроиску литературу тиме, што је дотјерао до савршенства књижевии » рог1гаИ «/ оије у и.ему први стао нроучавати човјечју душу са назорима знанственим и са савршеним ноимањел 1 умјетничкијех танчина." 1 1 ОиМо Мах/,оп1: Тга Цђгј е саг1е. Воша, Раз^иа1иееј, 1887.
Златне ријечи, до душе, које би се могле иримијенити не само на индивидуални портрв , већ и на сав укупни књижевни рад Сент-Бева, који је први од књижевне критике створио важан одјељак биологије. „II ез! 1е рег^ сЗе 1а сгШдие соп1етрогате. А Јоиз зоттез Гоиз зез е/ег:ељ. 8а теШос1е а гепоиуе1е (Запз 1ез Нугез е1 јиздие с1апв 1ез јоигпаих, 1ои1е 1а сгШдие 1Шега1ге е1 р!п1о8ор1ндие. С' ез1 с1' е11е ди' П Гаи1 рагИг роиг соттепсег Г еуоШИоп иИепеиге." Овако о њему нише Тен, 2 који је кашње његове теорије о средишту, нашљеђу темнерамента и о норијеклу усавршио, а како неки тврде, чак и нретјерао. Видјели смо на више, како је у Француској, успркос напредног духа, који је оном народу урођен, владао увијек доктринаризам у мислима. Позната је ствар, како је и сама Револуција, пошто је стару друштвену зграду срушила и предрасуде оборила, на крају опет ударила у ауторитаризам, те га догнала до крајности. На против, код Сент-Бева налазимо одлучну нротивност свакој системи (у њемачком смислу ове ријечи) и сваком доктринарству. Он бијаше иријатељ идеја, али се бојаше тираиије упанријед усвојених појмова. Врло је карактеристична околност, коју спомиње у својој Ј)асправи проФ. Даудн, наиме, како писац чувенијех Саизепез (1и ктлИ бијаше дао урезати на своме нечату енглеску ријеч ГгиИг (истина); и заиста главна је црта његових радова нека неодољива тежња ка истини. Али то апостолима „системе" не бијаше довол.ио; они га обиједише е су његови радови без нлана; рекоше да вјешто разлаже, али да нема теорије. „Они, који су ми највећма наклоњени — рећи ће једном велики критичар — били су тако добри, те су нризнали, да сам нрилично добар судија, али судија без кодекса." М нризнајући да је н.егова система: „одсудност сваке сисгеме", он им у кратко изложи своју критичарску методу, која се у главном ослања на здравом разуму, те индуктивнијем пачином изводи из нојединијех чињеница ошнте законе, нолазећи увијек саизвјеснога на неизвјесно, и чувајућ се сваке нретјераности. Али 2 Тајпе, ШаЈоЈге с1е 1а 1лМега1иге Ап§1а1§е, 1и Ц'0(1исЦои.