Стражилово

-чз 255 н-

у реалном животу. Може поелужити као згодна поука мла1>ем евету. На трећем је меету „Па СречајнуПосееНено митроаолиту херцегосачком Серафиму Перовиву. У овој приповеци има података за познавање ерпских крајева и обичаја. ГГрожетаје родол.убивим осећајима пишчевим. Израда је обична као у народним умотворинама више епеке нарави. Онда долази „Сеја", приповетка, лепа и нежна рсфлексија из млађаног живота, верио изведена. Осваја својом нежношћу. Осећаји су доста ј»ки; опис толики, колики треба да је. Што би Оило сувишно и излшмно, неје уметнуто (.илом. Ио том долави „Пут на Вукушу", путна црта, у којој има лепих података за познавање прилика у српеком животу народном под турским агама На шестом је месту „Вуле ХапнК п Дуран Циганин " — истинит догађај —, верно прибележен као цртица из времена турске деспотије над Србима у Босни и Херцеговини. За тим је „Један дан на Кукању ", — ово је пут пишчев до негдашње тврђаве Херцега Степана т. з. града „Кукања'. Слична је врло са народном нричом. Има доста података за познавање народног српског живота у Херцеговини. Нежно је и занимљиво написана уз доста опширну локалну дескрипцију. Нематолико уметне појезије, колико искрена српског родољубља и нежна нацијонална осећаја српског. На осмом месту јеприповетка „Мара — Мејрима" — истинит догађај — у шест одељака. То је врло занимљиво и нежно, лирски написана прича из српског живота под турским господством. Нарочито у њој избија то, како Србин и Српкиња љубе своју веру. По том долази „Пут на Врановину" , путна црта поучна садржаја, доста важна за познавнње српских старина, о којима народ прича, и не знајући им подробно историјског значаја. На десетом је месту приповетка „Преварепа дјевојка", у тринаест одељака. У њој се описује догађај из девојачког живота српског. Писац је тежио да лепим и нежним лиризмом изнесе и психолошки оцрта нешто из народног срцског живота, чему је основ л>убав — истина застарела тема, но ипак вазда најагоднија за анализу најнежнијих и најфинијих осећаја. Ту нам излави нежна и природна девојачкаљубав и верност са осећајем личне моралне чистоће без труни срамоте. Наилазимо на сукоб међу та два елемента. Морал побеђује свугде. Само нам приноведач неје са свим мотивовао ту победу оним приликама, које су одсудне у нриповеци му. Нешто ее прећутало, што би требало показати јасно. У опће се види да писац боље пише путне црте, него ли праве приповетке, у којима не треба толико описа спољна, колико унутарњи мислености и психолошког цртања како карактера тако и ситуација и много више уметничке појезије. Песме се деле у три кола. Прво коло су само чисте патријотске песме лирске, где која балада с патријотеким колоритом. Нма доета пригодних песама лирског и родољубива садржаја. У свима нревлађује одушевљење више, него нојетична уметност. У њима има и дидактичне тенденције, и ако ова неје јасно и класично изведена. У колу Б су песме вшне лирског љубавна садржаја, но ипак у многима се истиче ро дољубље српско. Где где је то и незгодно на несму накаламљено, макар у носледња два стиха и без органичне свезе. Једна је од њих ода љубави нод називом „Ко је сретан?" Ту је доста лирских реФлексија, прем да нема толико дубоке појезије. Љубавна балада е осећајним лиризмом „ЛлФајима Султанија" је спевана по узору „Потоњег Абенееража" кнеза Николе У В колу еу махом лиргке

риФлексије песникове, подељене на : 1) Љубичице\ 2) Варошанке. Ово коло има на себи лирско обележјс с љубавном и родол.убивом садржином. Осећаји су нежни и искрени. Ритам је већином правилан. Слик је где-где неспретан. У свима несмама у онће нема тоиико дубоке мислене лирске појезије, колико лирски изражена патријотизма. Сви ови радови јесу излев српског родољубл.а. Језик је у њима чист народни срнски херцеговачки, онаки, каква имамо у народним умотворима. И спољашност књизи је лепа. По томе нрепоручујемо ове радове свакоме правом Србину и широј читалачкој публици и народу своме. Б.-Пешта. А. II. Гагказ ЕшоД. Возгтаћап. ЕЊезгеЈевек. 1г1а - —. Ага 1 1К ВиЈарез!;, .1893 Куоша1оМ Магкиз 8ашииа1. 8-а стр. 142. — Ту нову књигу, за коју смо читаоцима „Стражилова" јавили у претпрошлом броју, добили смо из Будимпеште и ево хоћемо да искупимо задану реч, хоћемо наиме да је прикажемо. У тој књизи има једанаеет краћих приповедака. Натписи су им редом овн: А/, еетеДез 1еапу, Јбппек а егј^апуок, Ех1га уПа^ћап, II Кгб/.из, А јоапо, ВиС8иг6и1, Нагешђеп, А ћозбк, А ђозпуак шеппуаззхопу, А ћагош Јп§оу1с8, ШаДо. У прве две слабо има што о Босни и о животу онде, радња им се могла исто тако збити ма где у свету, осталих девет већ су, више или мање везане биле за Босну, ону земљу, што ее, по Фаркашу, свуд смеши, ма и тужно, као јунак, упрегнут у победиочева победничка кола, било за Херцеговину, која, опет по Фаркашу, плаче, као старац, који је оћелавио у својој тамници. У трећој, четвртој и петој ирича неки „уеп 1н<16в ћозпуак", „шиЈегпз" ив Иридворице, о свему и свачему, о богумилима, о краљевима Босне, и то ни иродотски а нскмо ли тукидидски, нсго онако по логограФски, те се види, д.ч је оно, што из уста тога старца тече, што но рекао фаркаш, „тш1 а сзиг§а1ои шег", само „еЈез шеае" и ништа друго. Последњих шсст приповедака — од чести комичне, од чести тужне списоде из босанско-херцеговачког похода и непоуздане приче ив прошлости Боснине — као да се унеле да докажу, да су више производ пишчеве, и то још овлашне, студије а никако рођена му посматрања. Ми му бар, ма шта радио, не можемо веровати, да је чуо својим ушима, да Срби у Босни и Херцеговини говоре овако српски: „нан војак" (стр. 28), „на хлапчи, та будземе бавиц ? кед ње, та јитре ексецирка" (стр. 30), „чарњи ђаво" (стр. 32), „добре" (јо1 \'ап, стр. 104), „млада дзивка моја, ееђ себе долу" (стр. 109) „нови велики цнр барж мудри а статотсни словека (ах цј па§у егаг на§уоп окоз ез с1егек ешћег, стр. 117). Једно му евакако верујемо, чиме се хвали, а то је, да „јо ша§а 18 езак аппуИ коиуИ а зи1аућо2, Ш1п! а 1ШаМгб аг изЉМогазћох", јер ио свему видимо , да је њему словачки и српски свс једно. Није нам никад до руке дошла „Босна и Херцеговина" Јована Ажбота, и8 које Фаркаш цитира по нешто, те не можемо анати, али мислимо да не може бити, да и он, као Фаркаш, за гајде всли, да еу „4б№ ћпгп, бМбз §Иаг1огта ћапдзгег". Кад ко што не 8на, онда не би требала о том да пише, а ако инак иише, онда му је посао — несолидан. Или је то зар солидно, кад се е позорнице чује где Србин Босанац пева: „девојчика руСу брала, рак је заспала"?! А таквих је галиматијаса пуна „8/.ер Багшка", које смо се живо сетили, кад смо читали ове Фаркашеве приповетке из Босне. А што Фаркаш с подсмехом вели на страни 93 „Аће«