Стражилово

-43 272 и-

Приаренчева драма „Јасмина и Ирена", од којс је овде саопштен нрви чин. Остало су сво самн наставди. Пастављен је Живаљевићев „Андрија Качић Миошић" на Милана Недељковића „Ислам" и најносле Дерпне „Успомене из Италије", у којима је овде довршен Рим и вапочет Напољ. Па крају има иавод из 8аниеника кшижевног одељења, састанка му од 7 септембра прошле годпне. Ту су саопштене оцене Саве Нетровића, Милана Савића и уред ника овог листа на драме и приповетке, које су јесенас стигле биле на расписану награду. Г.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — У Оћхош читамо, да је из Ргозује1;в у засебну књижицу прештампана Кухачева расправа „о р1ези 1 р1езоупој §1аг1)1", у којој међу осталим вели за коло, да је „жива слика јавног п обитељског живота хрватскога народа". Светује даље „хрватским глазбеницима, нека гоје праве хрватске нониевке и праве хрватеке плесове" п т. д. Ако и тај Кох није велик враг! + Позната Мара Чоп Марлет у 68 броју „\У1епег А1зеп(1ро81"-а пише „Рге1о, еше УоШавШе <1ег 8ис181ауеп". + У априлској свесци „Журнала мпн. нар. просв^ш." штампан је рад Евгенија Пјетухова „Болгареше литературнвге д-1>нтели древнМшеп знохи на русекои почвђ" (стр. '298—322). У овом лепом историјско-библиограФиском прегдеду Пјетухов нам износи дела Климента, Јована Егзарха и Конетантана (прозвана презвитером) у руекој старијој књижевности. Пјетухов је раније писао о поанатом руском проповеднику XIII века Серапиону (1888 год) као и о Востокову (у Журналу мин. 1890 за иарт), а и неке хомилије објавио је у ХГ ј Сбориику руске академије. + Минхенска „А11§еше1пе 2еИцп§" у додатку свом к броју 51 доноси чланак „ЈЛе Еп1шске1ип§; <1ез зегМзекеп 2е11ш1§'8те8еп8". У истим новинама, а у додатку к бројевима 117 и 118 штампао је \\. 6б1г „Козоуо ро1је". Чини се, да ће бити низ чланака о том. Гец је у овим новинама од ове године нисао о Боени, као што и нагласисмо у једном од прошлих бројева. + Нов извор о Ћирилову раду, што објави Фридрих, а о ком ми донеемо белешку у 0 броју, изаавао је и најнозванијега да о њему своју рече. ПроФ. Јагић о том проговорп у најновијем својем делу „Вновб наиденпое свид'ћтеЛБство о дбдтелБности Константина ФилосоФа исрвоучителн СлавинЋ св. Кирилла". (Петроград 1893 на 8-ни 44.) У овој расправи својој Јагић штампа уз латински оригинал и руски превод тога новог извора, писма Анастасија Библиотекара, које нам објашњује између осталога и речи наше легенде о св. Иирцлу „1 -акоже пишетв вђ обр-Етении 1 -его", иод којим треба разум ти једно од три и.сгова дела писапа на грчком, а која се тичу св Клименте. + Можемо вс.ћ јавити, да су из штампе изипгли такођер и Јагићсви „81ау1аеће ВеИга§е ги (1еп МђИаоћеп

Ароегурћеп", и то 1. Ме а11к1гећепз1ау"18с11еп Тех1е <1еа А(1ат ћисћев" у првој евесцн ХГ ј 11 књиг.е „Споменика бечке академије". (Види првн број од ове године). + Изишла је трећа, четврта и пета свеска „Цариника" уједно. У н.ој је сем осталога градива и нови трговачки (или како тамо стоји „трговииеки") уговор између Србије и Аустроугарске на српском и у Француском преводу. Овом свееком отвора уреднипггво рубрику „Прилоаи нашој терминологији" и ту је реч о речима: „пошиљка" и „корманош"; за нрву се предлаже „поелатак", а за ДРУУ „крмар" или „крмилар". — По литерарној оставини Ернеета Реиапа. још се једнако пабирчи. За најкраће време нзаћи ће четврта свеска „Историје Израјиља", претпоследња свеска великога деда „Оп^шез 4и ОћпзИмцзте", који ее „Животом Иеусовим" започели у својој средини, па се доцније одвели натраг до свог нраизвора. Цело је дело у сирову кову довршено Ренановом руком. С почетка је „Израјиљ" био прорачунан на четир свеске. Али се тај оквир иеказао сувише тесан за преобилну грађу, коју је Ренан, накунивши Је разгранатом спремом, ђутуре бацио па артију, да јој у тачној иаради, која је трајала мееецима, даде одлучан, што јаснији и беснрскоран облик. Баш је хтео да доврши последње две свеске, кад га је спречила смрт те бригу о том предала другима. Осим тога ћз под натписом „Ме1ап§'ез рћПозорћциез" изаћп по избор мањи његови списи, које је у току година саонштио у часописима : „1>е1)а18", „Ееуие рћПоворМдие" и „Јоигпа! <1ез зауап^з".

БЕЛЕШКЕ 0 7МЕТН0СТИ —- Франтишек Онджичек ирошао је сад Италију, дајући концерту, и свугдо су га славили. У Парми је са дозволом Паганинијева сина Ахила а уз одобрен.е варошке власти видео балаамовано те сачувано тело, нарочито карактеристичну главу великога Ђеновљанина Николе Паганинпја Паганинп јс умро године 1840 у Пици, био је најпре сахрањен у Гајони (код Парме) и тек је године 1876 нренесен на гробље у Парму, где му је еин Ахил иодигао величанствен споменик. — Бохуслав Јеремијас, учитељ певан.а на великој реалци у Пизеку, издао је у четир свешчице збирку својих песама за мешовит лик. Збпрка је у првој линији намеЊена средњим школама. — Чувени музичар Брамс слави 7 маја о. г. своју шездесетгодишњицу. Брамеова су дела раснрост ањсна по свем образоваиом свету.

ПОПРАВКА У претпрошлом броју „Стражилова" на стр. 240/) у првом рсду од горе место Стацки иредаје Псторхју румунске књижевиости треба да стоји : Стоцки иредаје Исторпју русипске књижввности.

САДРЖА.Ј : Пееништво: Неједнаки боли. Делији од два лица. Свет је овај тако голем. . . Кнез Борич. Мрки Вук. Поука: Плинијево писмо о Хришћанимл. — Књижевност : Александар Ивановић Левитов. — Ковчсжнћ: Књижевни прикази. Књижевне бслешке. Белешке о уметпости. Поправка ,,СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф. 50 н. за по год., 1 ф 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на год шу. — Рукописи се шаљу уредкшптву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србнју прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Лукв Јоци-ћа.

Штампаоија дра Павлпв«ћа и Јогића у Ноиом Саду.