Стражилово

СНИК И УРКДНИ1,

Врој 17. Год. VI.

Ј Новом Саду, 25 априла 1893.

ПЕСНИШТВО

Олушао га много, много реди, Кад је пево, извијајућ' тугу, Што га драга н,егова не гледи.

1ШЈР

Тужни акорд : ао невернице ! И у мом је срцу оцјекиво, Осећо сам бол несретне птице, Што чупаше њено срце живо.

Ох ал шта су славујеви боли, — Јер шта елавуј осећати уме? Спрам мог бола, о анђеле холи, Што ме твоја душа не разуме.. .

Благоје Бранчик

ј®нам те, да си велик ђаво, Снебивало нрве врсте, ГГа се е тога чудим здраво, Где то иађе петље чврсте:

шџмшм @1 Да се јавно оним хвалиш, 1ГГто зпа само паетва твоја, Кад на п.ојзи срце калиш А то ти је права боја. $

Образ другом срампо каљаш, Слепо срљаш као крља Ал да! — ту, где ти се вал.аш, Блата доста, ту је — брља. Јован ГочиЋ

(Ј /^вет Је оваЈ тако голем, (V*) А ти, лане, тако мала! Ох, ал тебе моја душа Не би, не би за свет да.ча.

(петефија) Ти си данак, ја сам ноћца, Пуна мрака као гора, Ох, ал да се с тобом стопим, Синула би моја зора.

Не гледај ме тако, пемоЈ - , Спржише ме жарке очи! Ал да! шта ти хајеш за ме. ГГуштај поглед, нек ме точи. Благоје БранчиЋ