Стражилово

-<з 258 в*-

КНЕЗ БОРИЧ

'ЖАЛОС Н А ИГР А У НАИИСАО Е. Сигл С мађарскот' превео 11 л а Пета појава болеслав , Пређашњи БОЛЕСЛАВ Па није сам. (Предслави) Мој иовдрав, госнођо! (Боричу) Гласник је доно моју поруку: Изнајпре муњу, п' онда за њом гром, А чућеш шта је гром нарадио. Чим оде тн, а руља ускока У мој двор стиже. Ево ту су сад, Па преслушај их. Смисли, како ћеш. ИРЕДСЛАВА (немирно) . Мој син да смисли I На што иде то?

болеслав Добро ,је, ако и ти будеш ту, Јер говор је о судбн сина твог, И ти ћеш можда мрачне собе те За навек оставити. Желши ли?. . Умотај лице, ако не волиш •Тош за сад да га гледи мирјанин. нредслава (спусти вео, себи) Ужасна слутња. болеслав (отвори побочла врата) УЈ;'те, господо! Шеота појава шамшон, чанад, фолкуш, тит, тамаши, торда.ји. први, други, трећи великаш иољски. бодомир . Пољски великаши. Пређашњи. Волеслав, Борич, Предслава, Јудита, Ј Ј ужа, Бодожир седну с десна од главног места, у среди Мађари, десно Пољаци. болеслав (показује на Борича, к ускоцима) Ово је кнез. 1памшои Јест, он је! (к Мађарима) Вид'те га!

1ЕТ ЧИНОВА И Г Е Т II Ј А ['о.ј с Бранчи1> Ово је величанство краљевско; Од овог чела никад светлије Земаљска круна није китила. БОРИЧ Добро ми дошли! — Ко сге? Шта 1)вте \ ШАМШОИ Зар ко смо, питаш, кнеже велики ?! Мафари смо, то исто што си ти, Бегунци, прогнаници без куће, Ал с једном отаџбином у срцу, (с већом ватром) Које је светих права лишила Тиранска обест жене . . . жене ? Не, То није жена, него црни враг. У срцу жене, ма и проклете, И милоште је бар за мрвицу, Ал срце ове — сам је накао. С удварањем и осмејкивањем На збор нас сазва лија лукава, Кад тамо, нас убице чекаху, И ко џелати на нас ђинише, Те наде крв . . . Ох, крви оца мог! . . У крви само видим цео свет Оружје мени . . . није за ме реч. ТОРДАЈИ Онрости, кнеже, ватру, још је млад, А оца му убице убише. Да кажем ја ио реду, шта се зби. У Арад народ на збор сазва краљ; Не слутећ ништа, и ми дођоемо, Који не бесмо оне партије, Што држаше са клетим Алмошем, И Коломана дуго гоњаше, Доводећ' туђу војску у земљу. Нас нису звали, већ нам звања сва Поузимаше редом од сваког, Да издајице њима одаре. Отрнели смо, жалећ оташтво, У таке руке што га врже коб; Отрнесмо, да не рушимо мир, Отрпесмо заради оташтва Да од зла можда горе не буде.