Стражилово

-?з 281 ез~

посљсдицама опстојао. Од свих царева Трајанје сигурно онај, којн се је највише бојао тнх скупштина и држао их опасне за Гим и за свијет. Кад га је Плипије једном упитао, хоће ли донустити, да ковачи п заиатлије у Никомејрји подигиу пожарничко друштво, отноручио мује: „ми се добро сећамо, како су сличне ствари челнКе ону провинцију узнемириле; под којимсе год изликом ти људи састали, које год име себи надјенули, они ће сс опет тајно сакупл.ати." 14 Како је пак цар све своје снаге улагао за сигурност царства, тако је био приморан да с;«м понови п повећа она друпггва, која се старала, да буде вазда у граду хљеба и остале хране. 16 Кад су се толико бојали пожарника, како су тек судили о састапцима Хришћана, људи, на које је народ и онако био киван! Од велике мржп.с и нрезирања били су нринуђени да држе своје састанке што скровитије; али за што се толико крију? иитали су ноганици —; крију се, јОр их је срам изнобити па видјело што тамо раде. Тај њихов живот дао је напокон повода, да народ измисли најлуђе и најзлочестије оптужбе; по јавном казивању Хришћани су обасинали муком тек рођеио дијете, свештеник га је више пута пробадао ножем, а вјерници су онда иили п.сгову крв, и удове му на гадан начин откидали; по том су раскошно благовали, док се па одређено вријеме нису свијеће удуњивале те се у оној тами чланови иодавали најсрамотнијим путиим нечистоћама. 16 Залуду су на такове несмислене нанадаје навађали пред судом ријечи самогајеванђелија, које су тумачиле вјерска начела; залуду су спОмињали самога Исуеа, који јс паређивао да се морају оставити сваке и најмање раскоши и удобности живота; залуду су и сами римеки суци тврдили, да се на хришћанским састанцима ништа ие ради, што закони забрањују; залуду те измишљотине нијесу могле да се одрже пред здравим разумом — народ је једнако у њих вјеровао. Сам Плиније поручује цару, што су му ти невољници прииовиједали о евојим саетанцима: „по њима — пише — вас се њихов злочпн у томе састоји, што им је обичај еакупљати се на одређене дапе у зору, да се моле Христу своме богу; ту се оии затјечу, да Ке један уз другога стати, али пе да врше какво рђаво дјело, већ да пе ће иикад ништа 14 Ер1в1. X. 43. 15 Апго1. У1с1ог. 13 ео11е$>1а јчнкоппп. 1 " Тег1. Аро1о§:. 7. 8. 9. Оећшив. 10. 30.

красти, никад иападати на путникс, никад пре љубу учипити, да ће задану ријеч одржати. По том сједну еви за триезу, гдје им је јело најнростије; па ми кажу да ово потоње нс ће више учинити, ио што сам им ја по твојој иаредби забранио такове скупиггипс". Ето дакле гдје еу и сами њихови састанци давали повоДа пајтежим неденсама. Али су их цареви могли и прогонити као сљедбенике стране вјере. Тертулијап, тај велики бранилац Хр&шћана, спомиње неки стари закон,по којему сестране вјере нијесу смјеле ширитиу Риму, а да их еенат прије пе одобри; 17 него порсд све строгости јавио је мнијење било нротивно томе закопу, а како каже Боасје: обична болест народа, у којсму влада политејизам, то је што једнако хоће да умиожи број својих богова; колико их год имао, хоће да их више стече, док једнога дапа ето га гдјс се клања иред боговима свега свијета. 18 Али јс закоп једнако трајао, а до прилике могао се претворити у страшио оружје у рукама. римских царева, као онда, кад се Тиверије њим послужио да ирогна четири хил.аде Јевреја у Сардинију, где ће иострадати од грозиице. 18 У исто доба иак пидимо, како су сами Хришћани припознавали, да њихово тако звано злочинство. не пада само Нбд"она;ј закон, јер Тертулијан јасно каже да су онтужени и прогоњени поглавито због оскрвњења светих ствари п због велеиздаје. 20 Под ирвим чланком онтужбе могло би се разумијети, да су нозвани пред суд, што не поштују римске богове; али сама ријеч 8асгЦе§'Јит значи: крађа, унпштење светпх ствари у храмовима, а тешко нам је вјеровати да су први Хришћани икад тако што урадили. Може бити да се почетком другога стољећа смисао велеиздаје пронгарио, и да је (ио Момсену) закон о велеиздаји бранио толико цара колико римску вјеру и све што је с њом скоичано. 21 И ето гдје се оптужба велеиздаје диже као страшило пред Невољним Хришћанима; под њом се разумије сваки покушај, нанерен против сигурности римекога народа. Јееу ли они шта намјсравали против те сигурности? Је ли икад откривепа каква њихова завера? Та они нијесу нанадали ни на какву 17 АроЈо^. Б. 18 Во1881еп. Ба 6п с!и ра§а1)18ше. 1. 419. 16 'IV. Ап. II. 85. 20 Аро1о&. 20. 21 Вег ЕоП§1оп8Гсеуо1 паећ гош. 1{е,®В4. Моииенова раснрава није ми позната, ш је наведена у Ло1881еп-овој кшизи: 1|» Пи Ли ра§ап18ше.