Стражилово

-43 282 ВЈ-

свјетовну власт, ни на какав чланак државног поретка; нијесу нанадали ни на ноглавити темељ старинскога друштва: на ропство. И оии су имали своје робове, и баш хришћанске робовеЈ којима је Св. Петар јасно лронисивао да буду вјерни и одани својим госнодарима, и ако ови не ноступају благо њима, и ако их је тешко задовољити. 22 Али ваља знати сумњичави характер Рима, тог великог тиранина, који је, од нревелике моћи и госпоства, непрестано био на опрезу, снује ли се шта против њега. Чудновати живот Хришћана, њихови тајанствени обреди, њихово строго и озбиљно понашање, то је све побуђивало у Римљанима неки неисказан немир, а јавно се мишљење све то већма увјеравало даХришћани (како о њима пише Тацит 23 ) онако живе, јер мрзе људско кољено. А доиста, шта је о њима могао мислити поганин, који је случајно читао у јеванђелију: Ако ко дође к мени а пе мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и па дјецу, и па браћу и на еестре, и на еаму душу своју, ие може бити мој учеггак! 24 Криво схваћање апостолових ријечи могло је лако .довести људе до закључка, да Хрншћапи доиста мрзе и опо, што крв хоће да ти је драго. Питали су опет, какви су ти грађани, који не пристају у опће весеље, кад ето сенат свечано проглашава, да римска држава шуе никад онако срећна била? Какви еу то грађани, који не расвијетљују своје куће, кад стигне у Рим вијест о каквој побједи на граници? Какви су то људи, који не полазе ни циркуе ни амФитеатар, кад еу игре цару на част? За што иду опако сјетни путем? 8а што су увијек невесели? Шта снује тај евијет, који се у тајним избама крије од сунца, на јави једнако ћути, а тајно једнако блебеће? 26 Али поглавити доказ велеиздаје било је то, што Хришћани нијесу припознавали божапство римскога цара. Ето шта Плииије поручује Трајану: „Ја их ирво питам, јесу ли Хришћани; припознају ли да јесу, онда их по други и трећи пут питам и пријетим смртном казном; не одуетају ли од те исповиједи, опда су кажњени. Има пекојих — каже даље — који, кад их по други пут питам, норичу се и кажу да су некад 22 Посланица I. 2, 18, н Св. Павла Колошанима Ш. 22, 23. 33 Аппа1ев XV. 44. 24 Јеванђ. по Луци XIV. 2(5. 33 Г^иеОгоза е1 1асЉ§а паИо, ш рпБПошл ши1а, ш аи8«Л8 §агги1а — Ое4ау1и8, 8. 4.

давно Хрншћани били: пред њих су одмах изнесеии кнпови богова и твој властити кип, а они им жртвују, како им ја наредим, тамјаном и вииом". По његовим ријечима јаено је даје обожавање цара могло отклонити Хришћане од страшне оптужбе велеиздаје; нијесу ли пристајали на то, онда им није више било сиаса. Пред таковом оптужбом нестајала је свака разлика друштвеног положаја, која је опет толико вриједила у осталим случајевима: велеиздајник је смакнут, на био он роб, занатлија, витез или сенатор. Али цара, као главу државе, Хришћани су доиста нрипознавали, они су се молили Богу, како је Св. Иавле наређивао „за цареве и за све, који с.у у власти"; 28 на обичиим састанцима молп.ш су му се, дижући руке у пебо и голе главе, и тражнли су од Бога „да пода цару дуг живот, припознату од евијета власт, слогу у обитељи, иобједу на бојном пол,у, вјеран сенат, крепосне поданике и да напокон вас свијет буде у миру". 37 Призпавали су царску моћ над л,удима и над људеким стварима, али „да је цесарево све, шта би Богу преостало?" 28 Кад се Октавијан, по предлогу Мунација Планка, „удоетојио" да прими назив Аи^из^нз (који се је иадијевао храмовима, што ; су посвећепи по вјерским обредима), онда је цар постао света особа, његова је власт божанска, а он је сам намјесник богова на земљи; ио његовој смрти нови владар ироглашава апотеозу свог иретходника, и ио сенатовој одлуци одређено му је мјесто на небу иоред Јупитра и Марта. Наш Плиније каже Трајану : Ти си иоставио свог оца Нерву иа небо, али то нијеси учинио из обијести или да се самоме небу ругаш, већ што си увјерен, да је у истини Бог". 29 Ове су ријечи доста чудновате, јер тешко нам је помислити да су Плиније и Трајан увјерени о Нервином божанству; та учени људи ниј есу од риј ечи до ријечи схваћали идеју о апотеози. Они су правили велику разлику између анотеозавана цара и правих богова; цар на небу ггаје за њих друго него неки полубог, но калупу јелинског х^роса; то је човјек, који тамо на високу сједи, ^р су њсгове врлине тражиле награду преко гроба. Али за нростака цар је прави бог, који се јавл.а као остали у сну и у облацима. Жива иак цара, 38 Тимотију 11. 2. ТегШ. Аро1оЈ5. 30. 38 АроЈоц. 15. 38 Рапе§. 9.