Стражилово

чз 300 к-

свега душевнога живота и.ихова, те ностају још осјетљивији и сентименталпији. Тако је било и са Левитовијем, који умрије у најбољој снази, нретрпивши и искусивши много у својем мученичком жи воту. Као што нанријед споменух, Левитов је нрииадао оптимистичком правцу тадашњега доба, т. ј. у шездесетијем и седамдесетијем годипама, но инак он заузима ту своје особито мјесто и са свијем специјалан карактер литерарпи. Од природе тих, мираи, иојетски диспонован, није имао прилике, ни у својем дјетиљству, ни у младости, да се иравилио развију његове урођене подобности и да се озбиљно образују здравијем искуством животнијем. Чак се морамо дивити, како су се те иодобности његове могле да одрже у тако ужасну положају, како да се не озловољи та душа у такијем тешкијем биједама и иевољама и како да пе ослаби његов талепат. Његова школа (семииар и медицииска академија) није му пишта давала за његово умјетничко образовање, као што напријед видјесмо; једипа ижола његова био је Дајкенс, Текереј и Гогољ, њима се он заносио до бескрајиости. Све његово друштво бјеше њеколико његовијех другова, који се исто тако заносили умјетиичкијем дјелима своје и туђе литературе. Код Левитова се збиља може опазити, да га је васнитао Гогољ, а уједно и Дајкенс и Текереј, или боље ]><л 11 п, ти су нисци помогли, да се развије његОва лична црта. Из свију дјела Левитовљевих провирује силан лиризам, као излив његова узбуђенога осјећаја, његове радости или боље рећи бола, који се измјењује с оригиналнијем хумором, као што виђамо код Гогоља и Дајкенса. Но његова рођена својина, којом се разликује не само од Гогоља, него и од његови}ех неиосреднијех нретходника, као што бјеше Тургењев и Григоровић, јесте та, што је добро знао све ситнице народнога живота, а за тијем, нгго је умио да добро проиикне у унутрашњи живот лица, која је цртао; осим тога оиажа се код њега одушевљени, колоритни језик не само у његову казивању, пего и у разговору лица, која раде. ИезпћоШ у својој књизи: „КибнЈзсће ћШегаШг-

§е8с1исћ1е" каже у овом смислу за Левитова ово: „Еевдћсш 181 јип^ ги Сггипс1е дедапдеп ипс! ћаИе гпсћ1 2ећ 8е1п Та1еп1 т еп1&11сп. Зеше Еггаћћш^еп, 1П с1епеп 81сћ еш ешзШаћез Ве81гећеп кшнЗ§1ећ1, сће Уо1к8зев1в ип(1 пјсћ! ћ!оз8 сНе дгоће Аивзепбеће аез Уо1к81ећепб хи ег1а88еп, епШаћеп 1геШ1сће АпзМге гиг р8усћо1о§18сћеп Апа1узе, 1ејс1еп аћег ап еГиег §еш88еп Сге8рге12[ћеИ 1п (1ег Касћаћшип"' с1ег Уо1кзгес1е№е18е ипс1 аи 8еи 11гпеп1аШа1, а . Ово је уједно све, што у опће КешћоШ каже за Левитова у својој историји руске књижевности. Други ириједмет лиризма код Левитова јесте описивање ирироде, коју је он страсно љубио, оне степе средњо-источие Русије, гдје је толико иута пјешице путовао. „Природа је меии увијек иа ирвом плаиу" — каже Левитов. „Природа је њешто пајбоље од свега, што сам ја сазиао у својем животу. Сијајући његда правом красо гом у моје дјетињске очи, оиа ме иагна, да је од срца. заволим". Може се збиља казати, да Левитов црта нрироду пе ријетко као и Тургењев, но разлика је у том, што Тургењев, као чист умјетник, за чудо схваћа сва танка шатирања облика и боја; а Левитов оииеује нрироду лирски, љубећи је и одушевљавајући се њом. Сам хоће да дијели живот са њом и често јој дајс збиља да говори људскијем језиком, да се уплеће у живот људски, да спомиње своју прошлост и прошлост људи, који живе у њој (цртање старе шуме у „Уличшлхт, картинкахт,"). Но њега не весели само природа; он увијек истиче, како је тијесио везан живот људски с том ириродом, како много каже та ирирода свјежему осјетљивому дјетињству и младости, какав коитрасг и какав укор често даје хкезина красота недјелима, која се догађају у жи воту. Круг његова рада није оиширан. Он је оиисивао само што је видио и искусио. Објекат његове Музе бјеше сеоски живот сељака, свештенства, грађанства и трговаца; у пријестоницама живот биједиијех људи, неморалнијех жеискиња, живот људи, који станују близу градова, нокварепијех и расиуштепијех утјецајем крчмарске цивилизације и градске распуштеиости, живот