Стражилово

-& 292 И-

'ГОГДДЛН Ти подмо1.еш; мн нисмо пристали. палатип Да, иисте на то, да се закраљи Онај, ко.јем сте одузели вид. (у;шма од једног пратиоца писмено) Ал ево писмо, суд за ГГ.редславу, Да није била тако невина. (Тордајији) Ти беше судад (повазује Пољацима) — ево потпис му! ГГаЧанад (окренут к њему) — ево и твог имена. Л ево главних, што је тужише, И ево љих што спис лотписаше, Сведочећи о прељубништву јој. I Га ти, игто матер тад осудише, Оад хоће да је син њен законит!.. )едаје писмено Пољацима. Воричеве пртгстапге. норажени, немају речн.) пољаци (међусобно, жеетеђи се) Та то је покор! борич Мати, мати, ох! (Водомиру, тихо) Је л свест мп стала ил се врти свет? тордаји (прибравши се) ТГо ми смо све порекли с ка'ањем. палатип Чујете л то? То збори судија: ГГризнаје, да је криво судио И једној жени узо име, част, А краљици да оте круну јој И да је јадно чедо жигосо, ПГто краљица ношаше под срцем! Да, жигосао дете невино Још нероГјено: овог јадника, (на Борича) Ког сад за краља жели уздк1,и. (Пољацима) Које је гори грех? Пресудите! ГГл лажан суд спрам двоје невиних Ил бунити се против оташтва, Те хтети сврћи крал>а законог А уздигнути крв незакону Избер'те, на нек ови витези 0 вама знају шта ће мислити.

ТОРДАЛ Гј [Гогрешисмо, те понравл.амо ]рех. палатин Ја нисам био судац, нити тад Иотписах под ту тужбу имена, Па ипак ево то потврђујем, А и сва земља тако казује Да суд тај беше прав и законит. Ви лажете; јер као прогнати И не знате за част и светињу И шта је правда... Да .је вама крал Који вас прима с греси иод скуте ГТа био оро или — кукавче. тордаји И они закон, правду спомињу!.. А онај крвав суд у Араду ! бодомир Ако је тако, к'о што веле сви, Онда је закон ваш: убијати. (ноказује на снис) ГТ с тог не вреди ни ваш онај суд. пољаци Да, нризнају, да криво судише. (Борич уздахне) налатии 1Та нек је тако; нек је она крв Потекла услед беса тиранског То само нас ко такве казује, Да тирана и ирут му волимо, Нег лажан кам у круни краљевокој. (Пољацима) Но то овако беше, госиодо : Они су вашег саучешћа жар €ирам патњи, које вама причаху, У згодном часу употребили . . . Ох, ал да вам и грех свој нричаху! Но ево ја ћу. матаари (на странп Боричевој с р.нком) Доста рече већ ! Осветнмо убиство! На ноге! по.љаци ГТе! Оаслушајмо; обећалн смо. треии полјак Да, чујте! друкче ми се делимо. (Жагор се стишава)