Стражилово

-<з 295

очајничка је то борба била, коју је Дарвин водио са својим нротивнидима, али је олет зато из те љуте борбе иза .Јиао као победилац и данас су осим најконзервативнијих научника нримили сви учени људи његову теорију као најириродннју. Начела те теорије не влада-ју само у нриродним и друштвеним наукама, него у последње време и у самој уметности. Има ли у опште икога на свету, који би могао тврдити, да је ма која наука данас дошл.а до тог савршенства, да се не би могла још боље усавршити? Ваиста, стари Грци имали су свога Платона, Аристотела и других, великих научењака и филозофа, али поред свих тих великана опет се у свету појављују Кант и Лајбниц и други великани. Стари су Грци положили темељ многим данашњим наукама, али зар је све то светиња и необорива истина, што нам они написаше и чему нас они научише ? Зар не сме нико више дирнути у ту светињу ? Стари Грци оставили су нам много дивних дела у уметности, која су потоњим нараштајима служила а и данас служе као узор, али зар се наше доба мора зато у свему угледати на те старе Грке? Заиста би то била врло лепа „сведоџба сиромаштва" за наш век. То „старо доба" је у самој ствари „младо доба" човечанства и те „старе људе" можемо пуним нравом назвати „омладином" човечанства. Па зар ћемо се ми још и данас у те омладине свему учити? Зар је наш век у самој ствари тако сиромашан, да се не може ни сравнити са старим веком? За све њихове радове одавали су им сви векови највеће поштовање, али опет зато нису били задовољни оним напретком у науци и уметности, до кога су дошли стари Грци, него су их донекле поправљали, даље их усавршавали и нове стварали. Све, што сам до сада рекао за науку, важи и за уметност. Зар се може уметност зауставити на оним законима, које су .јој поставили Грци и Римљани, на оним законима, које је за уметност поставила ренесанса? Кад сравнимо историју развитка науке и уметности, видекемо, да се те обе људске духовне тековине у своме развитку нигде не слажу. У оно доба, када је грчко вајарство било у цвету свога развитка, није било готово

још никакве науке. У петнаестом веку, томе златном добу италијанске умотности, када се појављују најславнији сликари Рафајило, Микелалђело и Леонардо да Винчи, наука је била још у повоју. Доцније је наука рапидно напредовала и данас још увек напредује а уметност је почела опадати. Тек у нашем веку иојављују се у уметности јачи духови, који су је кадри подићи до висока ступња. Јасно ,је дакле, да наука није кадра нропалој уметности улити нов живот, нити може дати уметности јачега полета, али зато је наука била уметности од велике користи, јер је она усавршавала уметничка техничка средства, наука је створила за уметност многа врло важна нравила и законе, те је на тај начин нонравила њене старе погрешке а сачувала је од нових погрешака. Према томе се може роћи, да се уметност није задржала само на законима, које су јој ноставили Грци, Римљани и ренесанса, него су уметност унапређивале природне науке све до данас. Толико о техничкој страни саме уметности, а сад пођимо мало даље. Сви производи вештине, који нису постали у нашем веку, ако хоћемо да их разумемо и да у њима уживамо, захтевају од нас да се пренесемо у ону епоху, која је ,њих произвела, иначе ће нам ти радови бити доста неџојмљиви, чудновати н увели, и ако су их створили најгенијалнији уметници. Уметник може бити јако даровит и оригиналан, али опет зато на његов уметнички рад силно утиче његова околина. Околина не само да утиче на избор мотива, него и на извађање самих облика. Уметничко је дело производ општег стања духова и обичаја свога времена. Онај уметник, који може да својим радовима најбоље одговори захтевима, потребама и осећајима свога времена, изазваће највеће симпатије, дивљење и одушевљење код својих суграђана. С тога се они уметнички радови, који се допадали старим Грцима и Римљанима, јер су нотнуно одговарали духу и обичају, захтевима и осећајима оног времена, не морају и нама допадати у истој мери, јер ми данас са свим друкчије осећамо. Од времена тих старих уметника, па до данашњег дана било је у друштву разних нромена. Према најравноврснијим