Стражилово

-чз 296 н-

утецајима постале су и разне нотребе, захтеви и обичаји, постао је и други напредак а са напретком постао је и други укус. Да бих донекле ту тврдњу оправдао, потрудићу се, да бар летимице пропратим некоје правце у француској уметности и да покажем, у колико су одговарали захтевима свога времена. Тако је н. нр. класични правац у француској иојезији под Молијером, Расином и Корнељем био прави израз и највернија слика свога доба. Иојезија тих дана величала је краља, иридворну господу и остале великаше. Кад погледамолицаРасиновнхи Корнељевих трагедија, наћи ћемо ту заступљен цео двор: од краља и краљице па до најнижега гардисте. Нод грчким именима: Ахилом, Орестом, Одисејем крију се сами великаши оног времена, људи фини, углађени, елегантни, нуни нристојности и учтивости, сами каваљери, који се владају по свима салонским законима. Али је та појезија животарила само дотле, докле је у народу трајало одушевљење за краља и династију. Када је простом народу додијало оно силно терорисање краљево те се ночео полако дизати против својих неограничених господара, морала је насти и појезија, која није ни најмање одговарала потребама простог народа, него осећајима краља и аристократије. Тај класични правац ишчезава у оном тренутку, када је револуција срушила стару монархију, разорила аристократско друштво и сељака изравнала пред законом са племићем. IГосле те велике револуције настуиа у Француској нов живот. Према новим приликама развијају се и иове потребе и нови захтеви, који су оиет потражили другу врсту уметничких ироизвода. У француској се уметности појављује романтички правац, који је био нроизвод тог новог времена. У тој романтичкој иеријоди јављају се песници V. Ни^о и А. с1е Мпвае!;, сликари Ве1асго1х, СгепсаиН и К. Р1еигу, вајар ВаујД (1' Лп§ег8, музичари ВегНог; и Аићсг, н критичари 8а1п1-Всиуе и СгаиНег. Сви су ти уметници нроиоведали еванђеље природе и за најкраће време стекли су силне присталице. Али сви ти уметници не само да су обожавали природу, него се у исто време одушенл.авалп и самим неприродностима, а оно „просто" и „обичио" што су нашли у нрироди, то су са свим избегавали у својим радовима. Сам

V. Ни&о мрзио је „обично"" у животу, него је заволео — „страсно", „ужасно", „нечувено" и „изванредно". Тако видимо његова Квазимода, звонара богородичине цркве у Паризу, гурава, глува, горостаса и дива у снази, где се заљубљује у милу и љунку циганку; видимо његова Трибулеја, тога иатуљка, несташка, дворску будалу, како страсно л>уби девојку, коју му је краљ осрамотио. Он скаче норед њене лешине као бесомучан у џаку, мислећи да гази онога, који је њу осрамотио. Н ако је тај правац у уметности био иримљен са великим одушевљењем, није зато опет остао дуга века, јер није био нотнуно срастао са тадањим животом, зато је и он морао иасти и уступити место много нанреднијем иравцу — чистом реализму. Па да видимо, да ли реализам иотнуно одговара студији и захтевима нашег времена. Реализам даје са свим верну коиију правог и истинитог живота. Он нам ириказује људе онакве какви су а не какви треба да су, као што су радили пређашњи правци. А који је најмаркаитнији зна-к наше епохе? Људи наших дана неизмерно цене оно што је реално, егзактно и истинито, дакле са свим противно струји осамнаестога века, где је владао идејализам и осећаји. Осамнаести је век створио највећу слободу за појединца човека. У својој унутрашњости човек је пронашао неизмерно благо — дивне дарове ума и срца, и сматрао је за свој највећи задатак и своју најсветију дужност, да то благо добро сачува, да га што већма развије и доведе до савршенства. Али та слобода иојединца човека није дуго трајала, породица и људско друштво категорично су затражили индивидуум са развијенијом душевном снагом натраг у своју средину, да том снагом помогне породици и друштву. Човек је дугим расуђивањем дошао до закључка, да он није ништа друго, него део оне природне вериге у целој васелени, с тога и он тако исто нодлежи утецају природних снага, као н сви остали ириродни створови. Од тих нриродних снага зависи сам опстанак човеков на земљи, с тога је потребно, да човек нриродне снаге врло добро упозна, да их добро ироучи и употреби на своју корист. Но ири изучавању природних снага нрестаје свака фантастична шпекулација, него су ту посматрања, огледи и нокушаји једина средства, која