Стражилово

-чз 297 БЗ-

воде сигурно до сврхе. Данас свугде готово, и у науци и у животу, највећу пажњу свраћају на себе чињениде, јер су оне само једнне кадре упливисати на нашу будућност. Да би човек дошао до чињеница, мора најпре сасвим уништити све своје осећајо, јер субјективност може врло лако да нашкоди праву посматрању. Дакле кад данас у друштву, у животу и у науци море човек да рачуна само чињеницама, онда, према општој сгруји времена, мора човек и у уметности рачунатн само чињеницама, а за то је најподеснији чист реализам. ПГта д нас тражимо а шта се и до сад тражило од вајара? Да на својој статуји игго тачније имитује човека. Шта тражимо од сликара? Да може човека пе само схематично карактерисати, него да нам га нрикаже у реалну положају, да нам прикаже иредео онако, како га је створила природа. Према томе тражимо и од песника као уметника, да нам у својим радовима прикаже права природна човека а не донадају нам се данас ни најмање фантастичне слике или сама сентиментална нагваждања. Ми данас тражимо и и од песника да је реалиста. Од песника или уметника у опште тражимо данас, да у нама побуди љубав према оном животу, који нам он нриказује у своме раду. А који ће предмет уметничке израде побудити у намавећу симиатију? Да ли она,ј, који је верно из ирироде нрецртан, или онај, који је створила песникова фантазија? Ја бар држим, да је оно нрави уметник, који ми верно али и вештачки у роману или драми, на слици или у камену изради оне и сувише трагичне и драматичне догађаје, који се готово сваки дан дешавају у свету. Тако је први почео да ради генијални Нопоге Де Ва1гас. У циклусу романа, који је назвао једним именом „СотесНе ћптате", верно је приказао Француску у XIX веку. Тај се циклус романа може сматрати као инвентар страсти, порока и врлина тадањег друштва. У романима црта он живот најужнх и најширих кругова, живот вароши Париза и живот но ировинцијама, црта живот у миру и у рату. У томе правцу ношао је даље изврени романсјер Сг1181ауе К1аићег1. Један од најчувенпјих заступнпка тог модерног нравца био је

Н. Та^пе, чувени критичар и књижевник, а после њега даровити Е. 2о1а, са нрвим својим радовима. Њемуданашња критика највише замера. Али му се зато опет радови данас највише читају. Он је у циклусу романа под именом „Еои&'оп МасЈпаН" најбоље нацртао друго царство у Француској. Тај чувени писац, који ими необичан дар за посматрање, најбоље је уочио мане како вишег тако исто и нижег друштва. А ко се у Русији са искреном љубавл.у заузео за оне поништене и нрезрене људе, за ону безимену и црну масу, ко.ју је нређашња вештина са свим избрисала из свога тефтера. оа, те је први пут подигао свој глас Гогољ и Тургењев. У исто доба црта нам н норвешки нисац X. Ибзен данашње друштво у његовој жалосној и страшној истини. Данашњи уметници: песници, сликари п вајари раишрили су свој делокруг те мотиве својим радовима, не траже више у високој аристократији, него по правој хришћанекој науци заузели се и за сиромахе, те и њих, као и нлемиће и друге богаташе, сматрају за најдивотнији створ свеопштега Творца. Ти песници најбол>е су погодили жеље и осећа-је својих сународника. Они дигоше сво.ј глас у име много милијона других гласова, који су са свим незадовољни данашњим друштвеним уређењем. Они су гласници силне бура, која прети данашњем и физичном и моралном стању. Та данашња бура врло је налик на ону страшну буру ире сто година, која је срушила тадање државно уређење, но ова прети данашњем друштвеном уређењу. Има врло много људи, којима се овај модерни правац у уметносги никако не донада. Томе незадовољству можемо лако наћи и узрока. Сви противници модерног правца у уметности потнуно су задовољни са данашњим друштвеним уређењем. те зато се доста труде, да ту струју зауставе. Али су они врло слаби и нејаки нротив милијона оних других незадовољника. Духови су јако узбуђени, звоно се већ нолако занијало те ће наскоро огласити сасвим друго стање ствари. Може проћи неколико година а може и пеколико деценија, али ће оно тек огласити нов живот. Противници модерног правца иснрва дигоше грају на сам избо]> мотива, но како му са те стране нису могли ништа нашкодити, то се