Стражилово

-и 367 в?-

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ . „81о\апв1и 8у«1" сс зопп лист, којп иегује ћчрилику и пдоју о слот!(!нској уваЈамности међу Слопснцима. Уп то ради о том, да се мсђу Слонендима увсдс, словенски јсзик па служби божјој. Излази у Трсту два пута на месец и етоји на годину 4 Фор. Лист је тај једини у својој врсти у Словснству. Иише латипицом и ћирилицом. Доноси у овогодншн.ем течају под натписом: „В]«егје I а1ешо\1" српеке пародпе пееме, штампаие кад што и 1 |Ирилицом. Пма и много руеких саставака. Словеначке су песмо штамплне пајире латиницом, ва тим су нрепесене на ћгрилицу и преведепо па руски. За све оие, које заиима Словенство у опће а Русија напосе, тај је лист од велике важности. Прошлог месеца умро је у Л>убл.апи врстаи словепачки иесник Јосип Цимперман. Родио се 1',) Фебруара 1847. Виоје боленгљив од детип.етва. Већ као дете од три годиие имао је падавицу. У ттрнасетој години привеже га болеет за постел.у, рутсе се и ноге прее/гадоше развијати. Полазио је ниасу гимназију, па јо ноеле од свог брата ђака учио дал.е латински и грчки. Касније је научио Фрапцуски и енглески. Живео је јако оскудпо, али је свој удес подносио јуначки; још последн.их дана евога живота говорио је: „ТгрдШ јц ро4грвМ је тоја иаоДа". •Год. 1888 издао је евоје „Песме' 1 . Познати литерарни историчар проф. Левец писао је о тимпесмама: „Цимперман је изразита иесчичка нојава у словеначком песништву. Песмо су н.егове пуне јевгровитих мисли, племеиитих осећаја, крепкозвуких срокова и што се тиче техиике, унраво су савршене. Бог му је дао здрав разум, мужсвну вол.у и моћан дух. Дивити му се морамо како је могао надвладати све Јаде живота, набавпти такво литерарно образовап.е и како се могао уздићи у песничке висине. Ако ико од иас, наш неепик би с иравом могао па еав глас јадиковати, и свој унраво горки удес оилакивати и сваки, ко није ледена срца, рекао би с Лувеналом: „N01110 с1о1огеш 111 ћоо еавп". Ма да у цело.ј кн.изи превлађује неки елегичан тон те нас у срце дирају љегове тужбе, ипак се умирисмо гледајући с каквом преданошћу, каквом мужевиошћу подноеи иесник своје јаде". Цимнерман ономин.е иа талијанеког песника Ј1еопардија. Ономин.е и па Хајпа, само што Цимпермап стоји у моралном погледу пад п.им високо као небо над земљом. Из Цимперманових етихова не говори песимизам већ музкевна одлучност: „А ћнјве па 1110 »о 4гр1јепје рпсИ 7пабај 8! 1иоШ уош .јах оћгапШ — 1п ров1еј с1ап роз1ес1иЈ1 1110111 У7Л(Н" ! | | Фрапцузи од Кронштатеког саетанка амо пишу веома много о Русима. Исма месеца, недел.е, а да се пе појави какво дело о РусиЈи; а часописи и дпевни лиетови нупи еу кп.ижевиих чланака, приказа и дописа Тако је чувепа нариска кп.ижара НаећеНо о4 ОЈе издала пре две недеље: То1в4оу е( 1а рћПоворМе (1о Гатоиг, раг 0. Иитав; и Т јоз Роро, Рорев о4 РорасИаа раг Мте МагдиегПе Рот1отка. Свака од ових двеју књига стаје 3 ф. 50 н. | | Иста књижара издала Је: ОиМе (1о« ИМ) <1ч 1)аппће е4 <1о8 1>а1кап8. раг 1ј6оп Вонвве!. | | Ше Оагкопћгпће у бр. 18 допелаје врло лепу слику са описом паше Далматипке , ио скици Карла Херца. □ 0ћаг1ез Впппег нанисао је успомене са свога нута по РусиЈп и издао у књизи е натписом: „Ки Кп881е"-

[31 Ко\'пе ће1|(|ота(1а1ге. чији су сараднини први Француски белетристичари, доиео је у . в. 51 од 1.3 маја ове год. изврстан чланак о „ Русхим есмама " од младог Француског неепика Оа1)пе1 Мсчуге-а. | 1 Ва Огап(1о Кпеуе1оро(1је допела је у књ XIII на стр. 781 члапак ЛуЈа Лежера о Далмацији. [3| Јонгпа! (1о8 есопоппз^еа у овогодипш.ој ЈануарекоЈ свесци доноеи Усаомепе из Русије од дра Мпупегв (I М8(геу нод натписом „Екскуррмја п.п златним рудппцима Маиџурпје". Иети .1 ист доноси у Фобруарекој свесци од Тпб ^гашо^г-а „Разматраи.а о иол>ској припреди у Русији". |31 'I- Мауег, бив. проФ. права у бечком свеиаучишту, штампао је у годишп.ем ВпИеМп-у (1е 1а 8оет1е (1о 1е«'181аНоп еотрагее на стр 392 студију о законику кривпчне процедуре за Боспу и Херцеговииу, коЈи Је ступио у живот 1 Јануара 1992 г. Студија је врло интерееантна за сваког јавног поелсника у Босни и Херцеговини. _ ј Иајиовије дело Гумпловића, проФесора у градачком свенаучишту, Ворба раса, изашло Је у фрапцуском нреводу ОћагЈев Вауе-а. У овим социјолошким истраживаи.има писан изучава развитак примитивних племена, постенено образовап.е друштава н п ција. — Вовшзеће Ро8( донела Је у немачком преводу нричу Јанка М. Вееелиновића „Ваба Станка и баба Станојка". Преводнлац је Лудвиг Линдее. -- Лајцишки ШивМНе /еНппд' доноси у евом 2«06 бро.ју (од нрошле суботе) слику Павла Јовановића „Двобој у Арбанашкој", што јо изложена у великој берлинској уметиичкој изложби. Оиис уз слику напиеао Је Ф. Каниц. Капиц исгиче Јовановићеву ,,раекоп(1о 1ећеп8\\'аћге КеаИвИк", која је са свим различна од Чермакове „1(1еаНвсћег Аива88Ш1§ шоп^епе^птзећ-агпаиНвсћог Мепзећеп"; хвали за тим дивно карактеризовано груписањс, држање и лпца како главних тако и споредних особа. — У Златном Прагу излази од скора руско-пемачка чаеопиена грдматшса за официре, нолитичаре, журналистс и т. д. Имс јој јс Восток. Излазиће годишњс по шест бројева. Д Ових дапа умро је у Петрограду у 81 години свога века руски научник Јаков КарловиИ Грот. Нок јник је у својим делима обрађивао науку о језику, историју и литерарну историју. Био јс врстан познавалац скандинавске и шведскс књижевности иа је својим вештим иреводима упознао руеку публику са најбољим делима из тих књижевности. Са гвог темељног рада изабран је био за потпредседника петроградске академнје паука и за члана миогих научних друштава у иноземству. Вио је учител. еадашњем руском цару Алсксандру 111, а предавао му јо руску књилсевност, земљопис и иемачкп језик. Сем тога радио је и на руској журпалистици као припознат п духовит лгурналиста. — В. М. Гопчевић у Америци у Сан-Франциску покрепуо је српски лист, који се вове „Србин Американац". Та,ј лист излази дваред мосечно. Из „Заставе", од куц ову белешку вадимо, пе сазнајемо му нрограма. Толико само видимо, да .је у свом првом броју донео лик песника Његоша и да ће у сваком броју доносити ликове заслужних Срба. Ивашла је прва и друга свеска „Наставника" за Јануар -Фобруар и март-април ове године. Важнији су чланцч у овој евгс.ци: „О васнитном прилагођгвању" од дра