Стражилово

■чз 411 к-

и као такав је, у оном кавгауиском ХУШ вијеку, неколико иауфлета иадао. Ну, Алфред могаше опет, као и његов савременик Де Бињи, иунијем нравом за себе казати: Ј'а1 1Ш8 8пг 1е е1Ш1ег Логб 4и ЈЈеиШћоШШС Цпе р1нше Ле 1'ег сци п' ов4 раз вапв Беаи^е. •Ј'а'1 Шив1ге ип пош ^и'оп ш'а кгаивипз шв §:1о1ге. Чи'И 8оН апејеп, фишрогЈе? 11 п'аига Де шешоп-е (^ие с1и јоиг 011 топ 1'гои1 Га рог!е. Рођен 1810-те године у Паризу, нрије него ће се одати „стихотворству", остаде момак за дуго у двоумици, штоно талијанац вели, којем свецу да се завјетује. За иеко се вријеме одаде учењу права и л>екарства, али му се нрво учипи до зла бога сухонарно, а с другијем га за навијек омрази практично изучавање анатомије. Природпа иаклопост ка цртању иаведе га скоро да се ода сликарству, и помоћу нријате.ва израде му родитељи да га чувени Деларош прими у своју радионицу као питомца. ТБегови тад становаху на сеоском добру код Париза, те би се млади АлФред сваког у бога јутра у град снуштао а тек у вече на село враћао. Да би га вријеме прошло, иошаше увијек са собомноједну књигу. Једно вече донесе собом пјееме Шепијеове. Тај је дап имао одлучна утицаја на његову будућиост. Очарап сјетиијем стиховима иесрећног барда велике Револуције, занесе се момче тако у читању, да је све до мркле ноћи на друму одастао, и само га номрчипа пагна да ирекине читање. Вративши се кући, написа АлФред своју прву нјесму. III Мало времена затим нриказа га један пријатељ задрузи младијех књижевника и умјетника, што се баш тада бијаше склопила, да утире иут покрету ромаитичком, а у којој се бјеше сјатио цвијет савремеие интелигенције: Балзак, Биктор Хиго, Сент-Бев, Готије, Де Бињи и још двадесет њих. У тој се згодној средини његове дотле сталожене нјесничке својине као но чуду ]»азбуди1не, и скоро угледаше свијета чувене » СопШ (Г Еврадпе е/ сГ НаИел У оно ватрено доба, кад се нсеудокласичари најжешће иогањаху са ромаитичарима, појави се та књига ме^у завађену омладнну као усијана бомба, што

нукне па се распрсне. Французи назријеше у пјеснику повог барда, који ие бијаше ни класичан, ни романтичан, ама пјеваше из пуиијех груди, извијајући сасвим иове, дотле нечувене звуке. Мисли му не бијаху свуда пове, ни једпако пробраие; ама он знађаше да их заодјепе отмјеиим, иривлачним рухом, зачињајући их необичним досјеткама и живонисним арабескама. Ствар дотле нечувена — пјесник имађаше срца да у везаиом слогу чак и вицеве нрави, а богме кашто и да се усвојеиим моралним закоиима руга. ТБегов стил бијаше нраво огледало усколебане му душе. Ма да му често на устима лебдијаше горки осмијех сумње, у срцу н.егову буктијаше онет пламен младеначког одушевљења и безграничне наде. Му.за његова, вјерпи тумач душевног расположења таДашње омладине, бијаше забацила обућу грчкијех богиња, назула цинеле са ројтама и стала иесташпо играти, нодижући голом руком ускинјелу чашу шампап.ца. Пјесник бјеше млад, лијеи. нлав као херувим; тијело му бијаше мекано и витко, као у какве женице ; љубљаше у велике луксус, веселе гозбе и богате хал.нпе; у спољашњем држап.у бјеше отмен, као какав витез средњега нијека. ЈВегова љута рапа бијаше иусто сиромаштво, те би се из иетнијех жила унињао, да ту недаћу нрикрије Ноћу сањаше само о раскошном богаству, о замцима и снахилуцима, о ејајнијем еквииажама, о цвијећу и убавијем женскињама. Најзад му се срећа ноче осмијехивати, и ако из далека: жене га стадотпе мазити. Настањен у очинском дому, бијаше себи изабрао двије овеће собе, наиме ложницу, и краеан, вјештачки намјештен салон, који му уједно служаше и за радиоиицу. У том би салону гдјегод чајао но неколико мјесеца, штедећи и нјесме пјевајући. За тијем би наједаред баиуо у свијет, живио пекоје вријеме као газда, трошећи немилице у одијела, у гозбе, иушећи најфиније цигаре и удварајући се најљеншим госпођама; иа кад би тако разасуо до пошљедњег новчића, а оп би душу у се, на опет у своју самоћу.