Стражилово

-га 427 вз-

по.јединих особа. Слика би била изврсна, само да није и сувише монотона у боји. Лепша у боји али слабија у карактеристици је 8'епге-слика „Еше УегћаДип#" од мађарског сликара Ј. Рећег'а. У мафарску гостијоницу улазе наоружани жандари, да затворе сумњиву личност. Доста је интересантна слика Бритова „Аш ВаћпћоГе". Сигурно је један влак дошао а други само што се није кренуо. На тој слици је уметник врло верно и вешто приказао ону журбу, ону нестрпљивост, оне разне физијономије, које се у опште могу видети по већим железничким станицама. Тамо тврдица броји новце, њега посматра имућан грађанин на га иомало и исмева. Мало даље од њих оиет нервозан нутник ногледа у свој сат и жељно очекује иолазак влака. Ту су вам љубавници, трговци, занатлије, војници, облигатни Енглези и модерни крадљивци. Јулије Блас, брат сликара Еугена Бласа, који се тако исто родио у селу Албану, 1845 године, мајстор је у сликању коња. То је посведочио и својим радовима на овој изложби. Ове његове слике одликују се добрим дртањем и лепим колоритом. А. Хиршл изложио је слику „АрћгосШе". Слика на-м ноказује богињу љубави, како С8 рафа из морских таласа, јер ено још сањиве очи својом нежном ручицом таре. Исту тему су француски сликари Кабанел и 1Г. Бодри много лепше извели. Мисао дакле пије оригинална, али је сретна и сретно је изведено тело сане Афродите, али они таласи околе ње изгледају као санте леда; па и она морска пена изгледа смрзнута. Сумњам да се не ће та лепа, гола богиња у томе леду и сувише расхладити, те тако са јаком кијавицом отићи горе на, Олимн. Пољско сликарство није на овој изложби најбоље застунљено. Данас се за сликарске радове иољских слпкара интересује цела образована Европа. Целом изображеном свету познати су сликарски радови нољских великих мајстора, као што су Матејко, Сјемирадски, Ј>рандт и Герзон, а у новије доба врло су популарна ностала имена: Нохвалски, Ковалски, Хелмонски, Малчевски, Фалат, Ана Вилинска, п многи други. Ови млађи уметници одликовани су већ више пута I

ио разним светским сликарским изложбама највећим одличјем. Бећ сам пре сноменуо сада већ чувеног портретисту К. Похвалског. Осим њега ту је и Т. Рипковски. То је један од млађих даровитих сликара, који најрађе тражи мотиве својим сликама у својој домовини. Тако врло радо црта њена дуга и широка поља, њене мале, опале, трском и сламом покривене кућице; црта своје земљаке у њихову лепом и богатом оделу; црта живот сеоских прљавих улица руске Пољске и Галиције. Нека се тужна и меланхолична сета разасула по свима тим сликама и даје им особену драж. На овој изложби је изложио Гипковски „Вашар у Скалату" и неке аквареле „Из циганског живота". Све његове слике одликују се сигурним цртањем и ленотом боја. Пољак Т. Ајдукијевић добар је иортретиста, али још бо.ш цртач коња. Он је више пута нратио цара Фрању Јосифа I у лову и нри војним вежбама, и носле је многе своје доживљаје и пријатне утиске умео врло вешто кичицом да изведе. Т. Ајдукијевић није у самој ствари дворски сликар, али сам цар и цела царска породица веома симпатишу са елегантном сликарском маниром тога уметника. Он данас једини израђује начуџбине двора и царске нородице. И ове је године изложио коњаника. Пољак 3. Ајдукијевић тражи мотиве својим сликама ионајвише у тужној историји свога народа, и у тим се радовима иоказао као добар патријота, иесник-сликар и мислилац. На овој изложби изложио је само једну слику. Слика нам приказује ночетак борбе у пољскошведском рату. Нрави јунаци ове досга оригиналне слике јесу четири коња, који вуку тон. Али се ти јунаци нису најмање јуначки нонашали, јер, чим је први пут топ опалио, ноплашили се, наиустили тои, па сада прашв нреко широких поља. Положај коња при бегању уметник је врло нриродно нриказао; једино би се могло иребацити боји, која у многом квари утисак те оригиналне слике. Колико је мени до сада нознато, <>д свију светских модерних сликара ни један није кадар тако лепо и верно насликати мирну воду, мање таласиће, узбуркану реку, валовито море и снег, као руски сликари. Најбољи сликар вода јесте Гус Ајвазовски, а највештији слиI кар снега јесте онет Гус Василп Берешча-