Стражилово

448

чина. Ово је, наравно, са свим Фантастично и има на себи тип лирске алигорије, а никакве драматске радње. Као да се опажа у речима главног јунака утецај ПетеФијина „Луде"' премда врло тамно и из далека. Тенденција је тек наговешћена, а Фантастичност је далеко захватила. На стр. 41 има краћа реФлексија на човечји живот ,,8аћага к '. Не бих рекао, да је слика са свим згодна, исто тако стоји и са песмом „Б1у1ја гига". На стр. 44 има песма „КаћкЗјег", са два одељка ; ово је лирска реФлексија, прожета реалним осећајем. Од стр. 47—54 је романтично-лирска песма „8тг1з Аћте1-рабе и из пет одељака, са патриотском тенденцијом. У овој се песми огледа утецај спева „Смрт Смајил-аге Ченгијића", врло је згодна иначе за декламовање. Од стр. 57 до 75 је најдужи спев „МИап 1 Јоуапка"; овај лирски спев из XVII одељака одликује се врло нежним љубавним осећајима, који иотресају читаоца и дирају у срце тим већма, што се радња целе песме врло трагично свршила. Ово је кратка трагедија у облику лирске песме. Она је песнику најбоље пошла за руком. Свако је мора прочитати са осећајем и тронутошћу. То је један од бол>их примера осећајне лирике. На крају је песников епилог, у којем црта одушевљење, које га је навело, да нам спева овај венац песама. Стихови су иначе веома лаки и течни, може се рећи без околишења, да песник заиста може имати лепе будућности, ако буде даље радио с озбиљном студијом. Што се тиче језика, он је чист и Фонетичким правописом српским доследно употребљен. Замерити се може само то, што је негација састављена с глаголом у опће, као н. ир. петдсезе (стр. 59 ) место: пе писе зе; пе(1ас1е (стр. 58.) место: пе (1а(1е, и иначе, а то не ваља, јер се негација само онда саставља с глаголом, кад се негацијом преиначује значење глаголу, н. пр. н е с т а т и=ишчезнути (еуапезсеге). Реч „1Ш а (стр. 58.) у изразу за т и л и час не треба тако употребљавати. већ „тињи": з а тињи час; но овде специјално могли би узети, да је Нсеп&а рое&са „из невоље ради стиха". По свему ипак препоручујемо овај низ лирских песама. Б у д и м п е ш т а Л. П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Српска Краљевска Академија наука и уметности у Београду дала је Мариновићеву награду за ову годину Комарчићеву роману с натписом „Кант нашега доба". = Уредништву је припослата шаљива игра са пјевањем у једном чину Заљубљен писмоноша, написао Михајило Милановић. Сарајево. Нрва српска штампарија Ристе Ј. Савића 1893. Цијена 20 новч. *= У Гласнику православне далматинско-истриј ске епархије, који излази од ове године у Задру, у 7. бр. има полемичан чланак против „Оћгога*: Исправак и допуна нашем чланку „Св. Сава у хрв. новинама". Ту се наводи из приватног писма првог српског историчара (И. Руварца) знаменит суд о одношају св. Саве к брату СтеФану, о

проглашењу краљевине и архиепископиЈе, о одношају Једнога и другога брата према Риму. =. Из београдских новина дознаЈ*емо, да ј *е изашла из штампе В. Карића СрбиЈ*а и балкански савез, са овим садржајем: Приступ. СрбиЈ*а и Грчка. СрбиЈ*а и Бугарска. Додатак. Књига има 11 штамп. таб. Цена ј*ој * је 1*50 дин. == Из „Стражилова" оштампан је одломак из VIII. пјев. Гундулићева Османа „Сунчаница" и „Додатак о с.тиху и ј *езику тога одломка". Мала 8° стр. 31. Цена 20 н. — Добили смо књигу Јап Ко11аг, зборник чланака о животу, делању и књижевном раду песника „81ауу <1сегу", која ј *е изашла у Бечу. Уредио ј *у ј *е доценат бечкога свенаучишта Франтишек Пастрнек уз сарадњу књижевника и научника скоро свих словенских племена. Цена 2 Фор. = 4 крунаша. — Умро је чувени Француски романсје Ги де Мопасан, један од најзнатниЈ*их представника натуралистичке школе. Месеца августа ове године био би навршио четрдесет и три године. Мопаса познаје и наша публика. Много ј *е његових радова преведених изашло до сад у подлисцима српских политичких и локалних новина.

ПРООВЕТНИ ГЛАОНИК —■ На упражњену катедру Филологије на Великој Школи у Београду изабран јеЈВубомир Стојановић. = Добили смо Годишби Извештај краљ. ериске београдске реалке аа шк. год. 1892-3. На ирвом је месту расправа проФ. Стевана Давидовића: Конструктивна теорија купиних просека. Реалка има 9 професора, 1 предавача 4 учитеља, 1 хонорарног предавача и 1 катихету. Из статистичке таблице види се, да прошасте шк. год. беше уписан 191 ученик, од којих су 158 православни, 7 католици, 1 протестанат и 25 мојсијевци. — Штампање иввештаја у наше две гимназије сасвим је обична ствар. Желели бисмо у име напретка српске просвете, да се на редак пример беох^радске реалке угледе и остале средње школе у Србији. Знатнији поправци у чланку : „Анселмо Бандури, Дубровчанин". Стр. Стоји: А треба: 365 б У Лајпцигу У Аугзбургу 365 б 231 321 366 б (14. врста озго) његова дјела његовнјех дјела 382 б племићске племи1 .ке 383 б за рукопис св. Јована Зла- за рукописе св. Јована тоустога, који Златоустога, којега 384 а у Барцелони у Барселони 384 б две двије 384 б Мопсуеста Мопсуестискога 413 б 111 (11С10 1П41СЈ.0 414 а Том се Том су се По §. 69. „Пословнога реда" срп. акад. друштва „Зоре" требало би да стоји, да је овај чланак прочитан у „Зори".

САДРЖАЈ: Иесништво: Ох, никад више ... Драшко. Мрки Вук. — Поука: Колерин бацил. — Књижевност: Алфред Де Мисе. —- Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Просветни гласник.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину.— Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књиисарница Луке Јоцића.

Срп. хптампарија дра Св. Милетића.