Стражилово

492

26 јединида Јуна 29 Јула 12 „ Августа 13 „ Септембра 80 „ Октобра 65 „ Новембра 37 „ Децембра 95 „ У вароши Скудеснаесу у Норвешкој, на 59° северне ширине, на жалу северног мора, ово је јачина иетрова за годину 1882 Кошаве, са југоистока 627 јединица југа 96 „ југозапада 163 „ запада 62 „ „ северозапада .... 325 „ „ севера 2 „ ,, североистока .... 87 „ „ истока 146 „ Сад да видимо место, где влада други ветар. Н. нр. Ун гвар лежи 25 клм. од Чапа на горњој Тиси, на реци Унгу, која ту изалази из дуга кланца карпатских планина. 1881 Кошаве, са југоистока 143 јединице » Југа 11 „ југозапада ..... 20 „ „ запада 2 „ „ северозапада .... 78 „ „ севера 227 „ „ североисгока .... 638 „ „ истока 50 „ По месецима ово је јачина тог ветра са североистока у Унгвару : 1881 Јануара 61 јединица Фебруара 34 Марта 42 „ Априла ........ 66 „ Маја 63 „ Јуна 58 Јула 62 Августа 54 „ Септембра ....... 74 „ Октобра 49 „ Новембра 22 „ Децембра 53 „ Из тога разлога биће да у Унгвар не долази колерин бацил и колерина зараза, као у нас. доле, са кошавом са југоистока, већ са оним пај јачим ветром са североистока.

Видесмо, како се колера излегла автохтоно у Жомбољу године 1871, и то азијатска колера. Међу тим велика разлика не постоји између „колере азијатике" и „колере нострас". Влажна нечистоћа у кући, у авлији, то је колерину бацилу — било да га донесе ветар, било аљине болесника или умрлих — најмилије легло, из кога се множи те гњави људство. Легло је колерино и Мвка. Сваке Годипе тисућама и тисућама поклоника одлазе онамо са све четир стране света. Ту се кољу — у славу бозкју овнови стотинама, и крв и остатци у сунцу растварају се и растројавају се у нитрнт, у ону салитрену киселину , која ствара колерин бацил. У Кербелаху, у старом Вавилону, на десној обали Еуфрата, сахрањен је Иман-ел-Хосеин (Алијин унук), кога Шијити обожавају као свог пророка. Готово сви Персијанци Мухамедове вере јесу Шијити и сваког је од њих најжешћа последња жеља: да буде сахрањен у Кербелаху. За то се остављају сандуци са мртвима, док их не буде више на гомили, па онда се носе на камилама у Кербелах. Тај пут траје по кише недеља, више месеци. Ту ће бити доста нитрита. И куга готово никад не ишчезава из оних крајева, куда те камиле пролазе. Једном речи: заразне се болести легу у гњилости; пијаћа вода понајвише посредује њино распростирање по људству. Пре више година умреше у Знајму, у Моравској, до 800 душа од тифусне заразе. Цеви, којима долажаше пијаћа вода са извора у варош, беху од стара, већ натрула дрвета. У том се трулежу излегао заразни бацил. У пијонирској касарии у Клостернајбургу, код Беча, букне пре неке године међу војницима тифусна зараза те помреше премноги. Поред студенца, из којег су војници пили воду, водио је јаз из нужника на ниже у Дунав. Пацови из тог јаза провале зид, ко.ји је делио студенац од канала. те се ова нечистоћа почела цедити у пијаћу воду. Ево при чине злу. У Лондону је умрло године 1885 од 1000 душа 19 - 6. У Француској те исте године 1885, и то : у Лијону од 1000 душа 23*2; у Паризу 24'4; у Тулузу 26'2; у Хавру 30'8; у Марсељу 33'7. Доктор Бруардел је доказао, да је једино рђава пијаћа вода узрок том многобројном умирању. Само још један пример овде да наведем. У вароши Огзеиу, близу Лијона, умиру на 1000 душа 38. Али од 1 до 4 септембра 1879 учеста тифусна грозница преко мере. Варош се тада снабдевала пијаћом водом из два извора. У брзо се опа-