Стражилово

495

дотле узбуђено расположење претвара у занос. Ну наскоро за тим разишао се одношај. Сва у очајању пише својој пријатељици: »Увиђам, да се ја и оп нигда пе ћемо потпуно разумети.« Од тада је једино у послу тражила С нелшчког

утехе. Ну наскоро се показало, да није могла живети ни са љубљеним човеком ни без њега. Живот јој је изгубио мах те се трошила дуптевно, док смрт фебруара 1891 из небуха ие прекиде значајни њеп живот.

шлшшшш

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Сава Грујик. Бугарски добровољци у српско-турском рату 1876 године. Белешке и усломене ђенерала — —. У Ратнику за 1892 г. књ. XXVIГ, св. IV, V и VI, стр. 341, 447. — Изгледа нам да је овај чланак остао неопазкен у нашој књижевности. То долази можда отуда, што је штампан у Ратнику, који има своју нарочиту публику. и нгго се, ваљда, мислило, да он нема друге важности осем војничке. На против ми налазимо, да нам ове „белешке и успомене" осветљују многе догађаје из наше најновије политичке историје; пружају неколико карактерних црта у нрилог 1 међусобним одношајима, који би требали да владају између једноверне и једнокрвне браће, Срба и Бугара. Г. Анучина написао је у Руским старинама чланак о радњи кнеза Черкаског, као организатора Бугарске. То је дало повода г. И. С. Иванову, Бугарину по рођењу, а у то време руском чиновнику при губернатору у Кишињеву, да и он напише своје успомене, које је штампао у виду полемичних чланака у истом листу за 1892 г. у априлској књизи, под натписом: „Бугарско ололчење и његово формирање и . Те су успомене изазвале и ове „успомене и белешке", нарочито први део тих успомена, као што примећује г. Грујић, где г. Иванов у кратко бележи догађаје за време својега бављења у Србији, пошто је он пред српско-турски рат 1876 г. долазио у Србију са неколиким бугарским изасланицима, који су радили на снреми бугарског устанка и образовању бугарских добровољачких чета, а међу којима је он заузимао највидније место. Г. Грујић се нарочито задржао на томе, да покаже шта је г. Иванов ирибележио из тога времена, па је све то сравнио са својим белешкама и ироценио самим Фактима. Да ли је и у колико ^спео, да објасни својим ратним белешкама многе тамне тачке из овога рата, увидеће сваки онај, који буде прочитао овај интерзсни чланак. За нас је пак јасно, да је Србија онда ушла неспремна у рат и да су све забуне и неуспеси последица тој неспремносги, непознавању прилика, које се нарочито има ириметити неколиким руским војсковођама, посебице ђенералу Черњајеву. Он је учинио капиталну погрешку, као што му са свим оправдано примећује г. Грујић, наредивши одмах по паду Ђуниса напуштање Алексинца, који је већ четири месеца давао Турцима јуначки отпор, пошто су преговори за примирје већ били ангажовани, и које би објављено после три дана. Не заборавимо, да је ђенерал Черњајев у то доба важио као један од ретких војних ауторитета. Ну, у чему нас нарочито ове „успомене и белешке" интересују, то је з>акат да је Србија, збиља, помагала аи1зап1з ^ие роззШе — бугарски устанак и што српска војна интендантура у снабдевању војске није иравила никакву разлику међу српским и бугарским добровољцима. Тврђење г. Иванова, да је српска влада на силу задржавала у Кладову до 600

буг. добровољаца, који су хтели да упадну у Бугарску, после оне страшне сече на Батаку и Перуштици, „да тако помогну својој малаксалој браћи" — није основаио на Фактима, јер се у то време тек почеле организовати бугарске чете у Зајчару. За тим, што г. Иванов вели: да „српска влада није била наклоњена образовању бугарских комитета за скупљање и раздаварве помоћи рбиховим добровољцима" — не слаже се ни мало и са овим Фактом, по коме су чланови букурешког комитета дејствовали у Србији, међу којима је нарочито било врло активних лекара при болницама и завојиштима. За нас је исто тако интересна прокламација, коју је ђенерал Черњајев, прелазећи границу, упутио на бугарски народ њиховим језиком. У њој Черњајев слика жалосно стање хришћанских народа у Турској, па наговештавајући да се Црногорци, Босанци, Србијанци дигли против Турчина позива и њих, да се дигну на оружје, а Срби ће их потпомоћи да се ослобо де . .. — ,,И ево ме, где по заповести славног нашег Господара Кнеза Милана Обреновића IV. долазим вам у помоћ"... вели Черњајев у својој нрокламацији, коју су добровољци растурали по Бугарској. Женева. Н. С. П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ □ Колико је писано о новом црногорском грађанском законику и његову кодиФикатору, знаће сваки, који је прелиставао Француске и немачке правне листове; нарочито су Французи о њему много писали, приказујући га као реткост у данашњој правној науци. Ирошле године издало је тај законик у Француском преводу Француско министарство правде у „Со11ес1;10п с1е ргшс1раих Сос1е8 е^гап&егз". Превод су вршила два позната Француска правника Дарест и Ривиер, уз припомоћ самог кодиФикатора Богишића. Оба ова правника позната су нам већ са својих ранијих радова о српском и црногорском законодавству, као и о нашој Задрузи. Ове године пак, као што нам „Глас Црногорца" јавл>а, изашао је исти законик у немачком и шпанском преводу. 1Птампан је у Мадриду, опет у „Збирци главних страних законика" нод натиисом: „СосН&о #епега1 (1е 1ез 1)1епез (1и Моп1зепе§;го"; преводилац му је ГустаФ Л& Игнезија. У Ббрлину пак, издањем К. Хајмана, изашао је немачки превод са натписом: „АП^ететез О-езеШшсћ ^иг (1аз Еигз1:еп1;ћиш Моп1зепе§;го"; преводилац је Војтјех Шек, члан великог суда у Сарајеву. И тако за не пуну годину дана ремек-дело Србиново би преведено на три страна језика! == Изишла је б свеска (за јун) Просветнога Гласника, службенога листа министарства просвете и црквених послова краљевине Србије. Уза службени део и записнике састанака главнога просветнога савета у овој свесци су ови чланци: