Стражилово

575

1833. Уредници великијех журнала и часописа подухватише се одмах, да га задобију за сарадника. и они, којима то пође за руком, попошаху се његовим сарадништвом, које награђиваху издашно. Тако изађе у часописима »Еигор е 11 и е г а 1 г е« и «К е V и е <1 е 8 (1 е и х ш о п <1 е 8 « онај низ писама о њемачкој књижевности и философији, која стекоше Хајну име »најдуховитијег Фринцуза послије Волтера«, те која су кашње прештампапа у посебној књизи под натписом »Ве 1' АПеша^пе«. Сви виђенији тадашњи француски књижевници и умјетници, као Дима, Беранже, Жанен, Готије, Де Вињи, Ламартин, Хиго, Тијер, Де Мисе, Берлио и т. д. потражише и задобише његово пријатељство. Особито га пак завољеше пјесник Жерар де Нервал и чувени компониста Франц Лисг. Међутијем га у Њемачкој присташе малих реакцијонарних државица бијеђаху, е се одрекао своје отаџбипе, е је прешао у Французе и т. д. и т. д. Заборављаху ти иесретници, како га они исти бијаху отјерали у прогонство, и како пјесник — њихов најбољи лиричар норед Гетеа — бијаше баш у тај мах изазвао на двобој једног Француза, с тога што се овај бјеше усудио да у његову нрисуству безобзирно говори о Нијемцима. 0 Јп^гаЛа раЈпа!... *■ * * Пошледњих осам година свога живота проведе Хајне у највећој муци. Тијело му се бијаше осушило попут скелета, а вид му слабљаше с дана у дан. Једино би га подржавао опијум и честе каутеризације по хрбату. Да му утоле страшне муке у ртењачи, покушаше љекари сва могућа средства, ама без успјеха: његове патње постадоше најзад несносне и невољни нјесник издахну у мукама. Ипак његова га шалшва нарав не издаде до пошљедњег часа; кад би му год муке допуштале, шалио би се са својим посјетиоцима о свему, иа чак и о својијем патњама. У ве лико би се радовао, кад би му која госпођа у посјету дошла; насмијано женско лице имађаше за њ увијек велика чара; његово би лице за час синуло, и он имађаше срца да се шали. Једној својој посјетитељици рече једном: »Моје је тијело мртва љешина, у којој ми душа робује«. Другој рече: »Окладио бих се, да у овај мах постизавам велики успјех као кандидат смрти«.

Госпођа Жирарденова, Жорж Сан и грофица Агулова долажаху му врло често. Оп би се с њима на дуго разговарао, а оне се радо усгављаху код пјесника, који лагано умираше; уз пјесника, који им својим досјеткама бијапте толико пута домаће забаве развеселио. Али од свих тих болеспикових облазница једна заслужује особита помена. Бјеше то гђа Камила Селден, чувена Моисћз, коју је љубав пјесника на самрти за павијек прославила. И заиста, ова је пјесникова љубав 1п ех1;г етЈ8 психолошка појава, која заслужује особиту пажњу. Младица би му скоро сваки дан долазила, а кад би по чем изостала, болесник би је к себи дозивао порукама, пунијем заноса и младеначке ватре. Ова је љубав била пошљедњи зрачак сунца, који је пјесникову постељу обасјао. Моисће бијаше њежна, милостива лица, а средњега узраста. Власи јој бјеху осмеђе, коврчасте, са неколико несгашних прамова око чела; очи плавичасте, прекрасне; носић правилан, мало заковрчен. Овако је описује пјесникова сестра, која се с њом у Паризу упознала. Та је убава женска глава била по поријеклу Нијемкиња, ама по срцу и учтивости права Францускиња. Кад се по Паризу пронесе глас, е је пјеспик на умору, многи пријатељи дотрчаше, да се с њиме опросте. Штротман приповиједа, како је један од њих, ушавши у собу, упитао забринуто болесника, да ли се измирио с Богом. »Не бој се, одврати му сјетно Хајне. Бог ће ми већ опростити; та то је његов занат.« Мисли му остадоше бистре до пошљедњег часа. Седамнаестог фебруара 1856-те године, у пет сата јутром склопише се његове очи, да се више не отворе. Сутрадан у зору испратише га пријатељи до гробља монмартрског, гдје и данас почива. За самртнијем колима иђаше цвијет париске интелигенције; међу осталима, пјесиикови тјешњи нријатељи: Александар Дима, Готије, Миње, Павле Сен-Виктор и многи други. •* * .V. У међународној књижевној републици Хајнеова личност не представља само једно име, него је она постала прави симбол; у њему је оличена тенденција модерне књижевности и пси холошко стање друштва, у ком живимо.