Стражилово

Ј

БРОЈ 38.

Ј 0 В АЕГ Р

У НОВОМ САДУ, 19. СЕПТЕМБРА 1893.

Запали искру свету вере и жарке наде, Што слабо гори и тиња, И светом љубављу својом Загреј ми груди младе, Замрзле сред борбе вечне и посред јада сиња. Са чела невиности и свете истине чедне Тргли су венац, мила; Светлост божанске мисли не дира духове ледне Иокор и грех се шири, невиност где је била.. .

Тек к'о херувим благи што рајском чедношћу блиста Ти нежно ступаш к мени, 'Гвоја је љубав топла света, невина и чиста, К'о мирис измирне рајске и светлост небесне сени. Запали искру свету и дигни срде моје У ону висину чисту, што твоју душу краси, Далеко од таште славе, на којој времена стоје И којима дух скончања свршетак и пропаст гласи !...

Јов. А. Дучи1.

У С А М 0 "К И

• е кипи пламене из светлог пехара, ^ И Р жеље У С РЧУ Ј на крваве ране Црна туга нека тихо се одмара Моје око гасне, радост моја с не... Браћо бурне ноћи! При сјају канднла, Што их је палила апђелова рука, Слуктећи шуштање заштитничких крила Не познавах бола нити горких мука. Ведре слике, што је машта ми изнела, Дружба и весеље, ваша лица млада, Песма, вино рујно, једна мома бела Све ми добро беше, што сам имо тада. Ал кад вихор небо над нама затресе, Умре светлост дивна у ненадној тами, Сомбор 1893.

Вас неверне слике олуја разнесе А сулбина горка грозно ме осами 0, а где сам сада? Ни жишка ту нема Зрак месечев само у студену жару Трепери кроз грање, глува поноћ дрема, Бледа румен сева на пуну пехару. Ал на посо вични не диже се рука, Нит ми срце жели да весеље слави, Мртво је весеље — у горчини мука Покидо сам цвеће на суморној глави, Већ с побожном грозом у мисли прелећем Пропала времена, о прошлоети снивам, II по гробљу вашем с пехаром се крећем Па појући песму гробове преливам .. . Ленсвш

—