Стражилово

606

05=^=

Нема тако жалосне заблуде у човечјем духу, као што је сујеверје и предрасуда. Човек се нигде тако не покаже плитка ума као ту. Оно је истина, да наш народ све мање верује у вампире, вештиде, виле и све, што је против природе и Вога истинога, али тим још нисмо уверени, да је са тим и сујеверја и предрасуда нестало. Пођимо по народу, па ћемо наићи не само код простоте, него и код многе надри-интелигенције сујеверства и предрасуда у толикој мери, као и пре стотину година. И баш за то, што је надри-интелигенција така, код нижег је сталежа предрасуда тако ухватила корена, да ће још много времена ироћи, да се искорени. По Немачкој полиција врло бадрим оком пази на догађаје и несреће, које се из сујеверице и предрасуде догађају, па суду нријављује, а суд доноси строге пресуде и казне; али код нас ни тога нема, него ту махну деца вечито наслеђују од својих родитеља, на своју несрећу и на несрећу целога човечанства. Још траје врачање и чини у нашем народу. Још траје бајање у нашем народу и због свега тога по највише од човечје руке страда хиљадама хиљада човеку корисних животињица; но особито слепи миш. 0 њему хоћу овде да говорим. Несретан је ово род на земљи. Од најстаријих времена је презрен и гоњен баш од онога, коме добра чини. Ако игде, али овде баш ијоле разборит човек мора увидети таку гадну неправду, да је вредна сваке погрде, сваке казне и овога и онога света. Нема часа, да ове животиње не учине што у корист човекову, а он им ужасним мукама на и самом смрћу враћа. За десетак ноћних часова утамане милијардама животињица, које су иепријатељи не само човеку, него и његовој храни, од које он живи. И за цело то неоцењено доброчинство, најпосле, пре или иосле, умиру мученичком смрћу, од руке онога, коме су целог свога века живот чувале! Има ли веће неправде на свету? Човеку и осталим животињама за рад одређен је дан, али неким корисним животињама одредила је природа ноћ за рад, а дан за отпочивање. И баш то је ваљда најглавнији узрок, те на овим животињицама тако страшно нроклетство лежи. Мало је то, врло мало, што сиромашка слепог миша бедимо да у димњаку једе сланииу; па онда: коме се он у косу заплете, да ће у онога коса сва опасти. Има ту врло много ужасиијих нотварања, која га беде,

да је у свези са ђаволом, нечастивим, са вештицама и вилама, и у опште са човечјом несрећом. Где је год враџбина у важности, ту слепи миш не сме фалити; где год се гоне нечисти дуси, ту опет слепи миш има главну улогу; где год лечи баба врачара, ту кости слепог миша врло много вреде, јер без њих се не ће враџбина примити. Кукавно створење! Зар није доста, што га је Бог створио за иоћну животињицу, те је само са тог јединог узрока презрена, него је још поред тога и тајанетвена изгледа, јер лети, а нтица није! Стотинама предрасуда у разних народа, на тако исто и у нашем народу леже на овој животињици, па ни једна не слути на добро, него све зло и страхота и с тога му се дан ноћ о животу ради! И ласта је врло корисна дневна птица, али ретко ће ко год наићи ма и на најгору дочурлију, да је киње или само јој квара чине. Још од малена децу плаше смрћу матере онога, који ласту или њено гнездо дира. Ово вреди у нашем народу и за жабу, гуштера, за роду и т. д. И ово је предрасуда, али, ма из незнања, на добро смера. Али за слепог миша нигде нема добра значаја; где год он има посла, онде се већ напред зна, да се о злу ради. Но као да је сама природа ову животињицу ве- • ликим начинила јунаком разних предрасуда и сујеверја. Његово тело, које га више разликује од свију осталих животиња, основ је свима предрасудама људским. Ирост народ и не зна управо куда и у који род спада: птица није, а лети! Од свију осталих животиња врло се разликује, на онда је ноћник; крије се на онака места, камо човечје око теже допире; све то чини, те људи о њему мисле, да је његова моћ тајанствена и неприродна! да с ђаволом има пријатељског одношаја. Његова кожаста крила, која су са свим друкчија него у птица и осталих животиња, којиматако брзо лети без икаквог шума, па она лакоћа у летењу, све то убеђује прост народ, да има иосла са нечастивим. Прост народ верује да се душа праведнику претвара у голуба, а дугаа грешника у слепога миша. Сујеверица и предрасуда урођена је са родом слепих мишева као неко нроклетство. Наш народ нема милости спрам ове корисне животињице, него је гони да ие може горе бити. А баш му слени миш доноси користи. Ево да видимо. М. Д. Дејанови}.

(Свргаиће се)