Стражилово

624

још без се, ја не знам; али по моме раздожењу нема тек смисла »умиљује«, по гато се умиљавати може »коме или код кога, око кога«, а никако »с киме«. У осталоме и пјесник пјева: „Наравнога отров гнива крије Турчин дворан силом, једно мисли, друг' открива, извршива треће дилом". Зар се ово зове умиљавање ? Али да постигне своју паклену намјеру: „Р'јечима је обл'јетује све што може бољ' и драже". Господин професор А. Павић мисли да »унигује« по јужноме говору гласи „ уњегује па би онда долазило од уњеговати, што је Јован Бошковић узео и у земунско издање (види »Рјечник« озада). У моме завичају у Лици, у прозваном ГЈрилогу, па јамачно и с ону страну Лумбарденика и Кука, и данас се каже за човјека, који

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Прота Јован Вучковић јавља, да је дао у тптампу Златоустових тнест књига о свештеиству, које је ттревео с грчког и којима је додао преко две стотине опазака. -\- У ивдању српске краљевске академије ивашло је ново дело проФ. Ј. Жујовића „ Геологија Србије", и то први део 7 који обухвата топограФски део. Радовали бисмо се, да се наши стручњаци овим радом заинтересују, те коју о том проговоре, јер и сам предмет то изискује. — „Балканска Царица" кнеза ТТиколе I преведена је на руски. Превео ју је Милан Жерајић, који је за то одликован колајном Данилова реда четвртог степена. — Издавачка књижара Д. М. Ђорића у Београду јавља, да ће крајем овог месеца изаћи прва свеска Дикенсова интересантног романа под натписом „Пиквик и његово друштво" у преводу Мите Ђорића. — Вој. М. Рашић, университетлија у Паризу (5 гие Ко1Нп), јавља, да није могао до сада издати свој „Грчки устанак 1821 год.", али се сада, вели, постарао, да књига изађе најдаље до краја овога месеца. — „Јавор" у 13 својој свесци веома повољно приказује Војновићеву књигу „Уо^ј кгог 13и1згоуп1к ј око1па тјезЉа"^ „Кпјхгеупа 8то^га" у 10 броју прештампава Јаворов приказ, напомињући, да се с њим потпуно слаже.

се другоме подвлачи, подилази му, удворава се, онако вигае подругљиво: вражја уњиго, прођи се те уњиге , окани се те уњиге, гата ће та уњига ту код тебе — а све за то, што се уњигава. Па и за дјецу, када око родитеља или кога другога облијећу, те их засмијавају, љубакају и тепају, а све да издрањче што од њих или да им испуне вољу, вели се: да се уњигавају и да су уњиге. Да ли се којом приликом говори: уњигује се, њешто се не сјећам; али се не можемо ни уњигавати »с киме«, за то би требало тај стих овако исправити: „ Крунослави с уњигује, и веселиј' свеђ се каже, р'јечима је обл'јетује све што може бољ' и драже". Сад и ова три стиха љепше пристају уза први, особито оно „је% у трећему. Ко зна боље, родило му поље! Мојо МедиЈ,

— Миливој Шрепел приредио је по Бојезену „Римске старине", које „Кпјх^еупа 8то1.га" топло препоручује „б^оуапоти и(л1е]Ј81:уи, (1а 81 пјоте рорипјије тапјкауо.?(;1 зуоје о1)гагоуапоз1 }1".

ПРООВЕТНИ ГЛАОНИК — За чланове књижевном одељењу Матице Српске изабрани су у овогодишњој скупштини књижевник Мита Непгковић и уметник Урош Предић. За почасна члана изабран је Мађар Мавро Јокајија. — У Сомбору се склопио одбор, који ће приредити свечаност у славу четирдесетгодишњици, како учитељује и на просветном пољу ради Никола ђ. Вукикевик. Одбор је објавио већ и распоред прослави, која ће се славити 16 и 17 овог месеца. — Михајло Хорник, душевни вођа лужичких Срба, славио је пре кратког времена шездесетгодишњицу од свога рођења и уједно четирдесетгодишњицу, како ради на књижевном пољу Хорниково је име тако тесно скопчаио с целим напретком лужичких Срба за минулих четирдесет година, да се с правом може за њ рећи да је отац лужичких Срба. Издао је много филолошких дела, народних песама, забавних, школских и верских књига, председник је Матице Лужичке и установилац и потпомагач многих друштава.

САДРЖАЈ: Песништво: Случајни састанак. Иди. Умрлому чеду. Испуњена слутња. Једна задевица. Мрки Вук. — Поука: Пијетловац и рањеник. Слепи миш. — Књижевност: Значење ријечи „унигује" у „Осману". — Ковчежић: Књижевне белешке. Просветни гласник.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетић.а