Стражилово

688

тако, да можемо лако наћи правило, које нам треба. Где где је нешто и преко потребе развучено и скрупулозно, па се тако ремети потребна прегледност, која је тако добро дошла у опће са педагошко-методичког гледишта у школским књигама и уџбеницима. Подела сугласних слова у звучне и безвучне јесте добра и са фисијологиског гледишта, но ипак би био на месту назив: т-врди и меки (Ђепиез, тесИае). На стр. 29 у тачци 121 неје правило изражено онако јасно и иредизно, као што су остала; исто тако и стр. 32 тачка 135. Стр. 42 и 43, где говори писац о томе, кад се негација пише заједно с глаголом и кад не, такођер је нејасно и замршено за онога, који неје тако а рпоп вичан тим стварима. На стр. 47, 211 и 212 речено је нешто, што не стоји са свим, јер се н. пр. предлози локрај и ислод не пишу подједнако, већ из познатих граматичких узрока ло крај и испод. Иначе су правила махом израђена по резултатима најновијих начела у српској и хрватској филологији . У речнику је ваљало неке речи, ако не и све, означити акцентом, особито ако су мање познате или су дијалектичне нарави; исто тако је потребно било прибележити неким речима и значење, које неје свагде и свакоме познато. Ова књига иначе ће у оваком облику моћи одговорити одређеном смеру. Сваки ће моћи у њој наћи поуке, којом ће испунити релативну празнину свога знања у српској ортограФији. Проучавањем оваке књиге може сваки практично научити писати правилно. Г. Броз је без сумње пружио овом књигом велике услуге школама, што стоје под управом хрватоке владе. Б. Пешта А. П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Из извештаја ФилосоФско -историског разреда бечке научне академије од 11 октобра ове године видимо, да је проФесор Јагић поднео, за споменике одређену, расправу: „Бег егз^е СеИпјег ЕлгсћепДгиск тот Јаћге 1494. Е1пе "к)1"ђНо°;гар1п8сћ 1ех1саН8сће б!;и(1"1е". Узтоје Јагић рекао ово: Љтургиске књиге старе црквене словенске књижевности још су веома мало испитане. Нити им је одношај ирема истоврсним грчким матицама разбистрен, нити вредност превода сама по себи. Ова је расправа рада, да по могућству испуни једну од тих празнина те да са разних страна испита литургиску књигу, која се зове Октојих (јј џбуаХг] охгбгј^од или лацмуХцт 1хг\). Исиитивању је за основ узето цетињско издање од год. 1494, ирва црквена штампа у Срба. У првом се делу расправе, уз неирестано испоређење грчкога текста по штампаним издањима и два кодекса, која се находе у ц. кр. дворској библијотеци, износи слика о распореду градива и истичу се разлике појединце. У другом се делу иревод, који је у цетињском тексту, сравњује са различним старијим редакцијама те се доказује, да та редакција мора важити као ревидирана и као она, која је што се ијоле могло већма приближена грчком оригиналу, а састављена је

од прилике у XIV веку. Исто се тако даје карактеристика превода у опште, а многе његове недосташице, које од чести долазе још и у данашњим издањима, расветљавају се с помоћу грчке матице. Најзад трећи део садржи грчко-староцрквенословенски глосар уз то дело на основу поменутог цетињског текста. — У седници математско-природословног разреда југословенске академије у Загребу 26 октобра о. г. п. р. читао је као гост др. Д. Сеген своју расправу под натписом „Једнозначна пројекција витопере плохе трећега степена. ^ У руском часопису: Журналт, министерства народнаго ирос -ћЈцешн, у свесци за септембар, штампана је расправа: Грузинска пов ^ стћ обч> Александрћ Македонскомч> и сербскал Александрил. УКијеву је изашла расправа Джуринскога: Болгарскша п-ћсни о Доичинћ и Момчилћ. У Кракови јо изашла књига: АШата. 2агузу еЂпо^гаДсипе, киНига1пе 1 геН^гјпе, нанисао Сгегтхпзк!. ^ У додатку 244 бр. „ЛУгепег Аћеп(1ро8^"-а штампан је чланак Маре Чоп-Марлет-ове: Б1е „агтеп Вигзсћеп", где говори о хајдуцима и разбојницима новијега доба у Хрватској и Угарској. „Ј^ГагосПп ГлзЂу" у 207 броју реФеришу о Коларову Алманаху. РеФорент вели, да „ни један славни човек словенских народа није добио таки дар о својој прослави" и да се и сама чешка академија „не би морала стидети овакова зборника". □ Озсаг Ме1зетег, нознати Француски драматичар, удесио је до сада неколико руских комада за Француску позорниц.у, као: Толстојеву „Силу мрака " и „Буру" Островскога. У част, што је дошла руска Флота, која се бавила у тулонском пристаништу, Ме1}етег је спремио за Француску позорницу и другу драму Островскога, „ Цара Ивана Грозног која ће се приказати ових дана први пут у једном од париских позоришта. □ Руско -Француске свечаности у Тулону и Паризу изазвале су масу брошира и дела о Русији — њих нема смисла бележити: оне су резултат тренутног расположења, које је својствено Французима. Ипак за то бележимо једно дело, које изађе пре неки дан у издању паришког књижара Вег§е1;-1|еугап<:-а, а то је 8гх зетагпез еп Вжме, раг Јеап Ееуе1, о коме се Француски дневни листови врло леио изразише. Мисли се још, да се прави писац књиге крије под овим псевдонимом, јер се одликује темељним познавањем Русије и њених установа. — У будимиештанској Ееуие (Г Опеп1; у броју 43 (од 15 октобра о. г. и. р.) има чланак „У1еШе8 сои1зите8 8егћез" а у броју 44 (од 29 октобра о. г.) има допис из Сарајева иод натписом „КоиуеПев еп^герпзез еп Во8П1е и , гдо је реч о Фабрикама, новим браншама агрикултуре и новим железницама у Босни.

САДРЖАЈ: Песништво: Српкињо, сејо мила! Песма о тигру. Утеха. Срећан пут! Електра. Сан Филипа Мужјака. ТТогреб на Карпатима.— Књижевност: Јарослав Врхлицки. —- Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне беленп^е.

„СТРАЖИ./ГОВ0" излази сваке недеље иа читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредииштву а претплата књижарници ЈГуке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претилату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књиисарница ЈЕуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића