Стражилово

687

/<УЈ

ЕЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Марко Драговић. Покушај за бнблиографију о Црпој Гори, саставио — —. Цетиње, књ. црн. државна штампарија. 1892, стр. 62. — У бр. 40 овога листа у чланку под натписом „Прилози за библијограФију: Српство у Француској књижевности" осврнуо се писац у кратко на ову књигу, споменувши овлага да се поткрала „гдекоја грешка било у називима или пак у годинама кад је књига изагала из гатампе". Не треба ни спомињати како је већ преко потребно да имамо ваљану библијограФију за своју књижевност, јер без ње не може бити ваљано написане исгорије књижевности. Овај „Покугаај",у колико је израђен, по речима самога писца у предговору, јесте само први почетак, и то тек један део целе српске библијограФије. Но ипак је барем заночет посао и може послужити као добро градиво за иисање књижеввости о Црној Гори. Овде неје, исгина, изнесено све гато је писано о Црној Гори, али је приказан већи део свега. Прибележено је изнајпре 429 разних дела, монограФија, бележака и споменика о Црној Гори, која су или сама за себе изапгла или су прегатампана из разних листова, часописа, органа, извегаћа, којих је споменуо иисац до 81, и то сриских, руских, немачких, Француских, италијанских, чегаких, словачких, хЈ >ватских; исто тако су и дела на разним језицима, које овде споменуемо, сем тога на крају књиге ове има додатак, у којем је споменута јога 31 књига о Црној Гори. Ово неје ирава библијограФија по својој изради, као што и сам иисац вели у предговору, него је само алФабетичан списак разних књига о Црној Гори, које су писцу дошле под руку. То је дакле само принрема градива за праву библијограФију. Што има неколико омањих грешака у називима и годинама, лагсо се може исправити; иначе је посао хвале достојан и може иослужити као помоћно средство. То је посао по себи веома тежак и захтева тачност и брижљиво, критично истраживање. По томе ову библијограФиску припрему топло препоручујемо српским литерарним историчарима и критичарима. Б. Пешта А. П Ж. Драговић. Руски заступници у Цариграду 1496 -1891. Историски преглед В. Теллоеа, с рускога превео — —. Цетиње, књ. црн. државна штампарија 1892, стр. 107. — У овој је књизи историчар руски В. Теплов изложио у главним потезима ток и карактер руских одношаја с Турском од краја XV века до наишх дана. Овај историски иреглед изиео је писац вигае хронологаки, него ли критичко-историски, но ипак је лепа и згодиа ризница из историје дипломатског рада руског у оио доба, кад се, тако рећи, крхало о утецају и политичној ингеренцији турске царевине. Цео преглед је занимљиво изведен, имена су веома тачно забележена и године прецизно назначене. Карактеристика појединих лица је где где подесна, а где где нејасна. Г. Драговић је леп избор учинио, кад нам је ово дело превео, и нагаа би задаћа управо то била, да говоримо о њему као о преводу, али по важности самога градива за историју руске дипломатије не могасмо на ино, а да и о самом. делу не Ј )ечемо коју. Што се тиче облика овога дела, у којем је предато нагаем читалачком свету, похвално се треба да изразимо, јер је превод у чистом српском јужном дијалекту, изз т зевгаи неке грешке и омашке

у стилу и граматичним правилима нашега језика, као н. пр. склонидба прилога за садашње време опажа се где где; за тим је скоро редовно негација спојена, с глаголским обликом и има јога по где који израз и конструкција по страну узору. Да споменем само на стр. 27 структуру: ,, одиоспо тога, да и Ни реч „ предео" не би требало употребљавати, него „ крај". Иначе се може рећи да је превод испао за руком. И спољашност ове књиге је укусна и лепа. Према свему томе топло препоручујемо свакоме овај историски преглед, који јога на крају (сгр. 103—107) има тачан хронологаки списак свију руских заступника од г. 1496 до 1882. Б. Пешта А. П. 1)г 1шп Вгог , ргоГ. и кг. ^шп. гаотећаској. Нгуа1бкл ргаУОр18. Ро 0(1гесТепј и кг. гет. у1ас1е, 0(3је1а иа ћо°;о8к>у1је 1 пав1.ауи, пар1вао — —. Сдепа је кпј121 1 кг. 28 Ш. ХЈ 2а§;ге"ђи. Тгобкот 1 пак1ас1от кг. ћгу.-д1ау.-(1а1т. гетаЦзке у1а<1е. 1893. Стр. XII--|-133. — ПроФ. др. Броз познат је у Хрвата са својих филологиских радова, нарочито на иоле>у граматичном. Одликује се особито у прецизним граматичним правилима и деФиницијама. Исто тако је саставио и ову књигу по наредби високе кр. земаљске владе, одела за богоштовл>е и наставу, у којој је ио захтевима гаколским и педагонгкометодичким скупио и систематски прибрао сва правила за „хрватски" иравопис, по којем се има данас не само у књижевности иисати, него и у гаколи, да тиме просвета иде у корак са резултатима модерне науке о језику. Хрвати су, као гато нам је познато, до скора писали правонисом историским (етимологиским), док смо ми међу тим давно — ренесаисом нагае књижевности — писали и пигаемо Фонетичиим правописом, који у опће има веће будућности и у науци и у животу. Писац ове књиге и сам каже у иредговору (сгр. V) да је израдио и сабрао ова ортограФиска правила по начелима, која су поставили Вук и Даничић, сриски (рилолози, но ипак нигде не спомиње срлски правопис, који је овде дословце узео и латинским словима написао. Оно гато су Вук и Даничић створили и рагачистили, Броз је у овој књизи изнео за употребу у „хрватским" гаколама. Но по нагаем мишљењу неје требао иисац дати овој књизи, која носи на себи научни тип, натпис „Нгуа*;8к1 ргауоркч", кад је то правопис српски; ваљда то тек неје и стручњачко-научно уверење г. Броза. Бар је могао назвати тај правопис „хрватско-српски", кад је заиста сад заједничка својина и Срба и Хрвата. А можда и неје то кривица госп. проФ. Броза. Што се тиче израде свега градива у овој књиви, оно је тачио израђено, поједина су нравила прецизна и кратка. Цело градиво је подељено у три дела: први део (стр. 4—32) говори о том А) како се пишу лојециии гласови и В) како се пишу скупови (сугласних) гласова; део други (стр. 33—54) говори о том: I. Кад се пишу речи великим словом иочетиим; 1Г. Како се лишу састављеие речи. III. Како се растивлају речи на слогове IV. Какви се знаци употребљавају у лисању речи ; део трећи (стр 54 69) говори о том, какви се знаци бележе у лисању реченица (интерпункција). Цела књига је подељена у два главна дела: Правила и речник. У делу за правила има с правилима, изузецима и примедбама 305 тачака. Правила су, истина, јако умножена, но ипак су тачно разрађена и згодно поређана