Стражилово

091

Мора се сваки, као он јадник, У изрезане кајше заплести? Хор Неисказана несрећа то је, Електра Ах! Еако да не? Еад је он тамо Без мене јадан Хор Ох! Ох! Електра Погиио. Нит' је правога достојо гроба Нит' је над њиме ко год заплако. Хрисотемита (долази) и нређашњи Хрисотемита (весело) Чиста ме радост, сестро рођена. Гони да к теби без сваког стида Дотрчим амо с највећом брзином; Носим ти радост, ослобођење Од сиију зала, од којих патиш. Електра Од куд помоћи јадима мојим, Еојима нема ни од куд лека? Хрисотемита Ту је Оресто, чуј што ти кажем, Жив и здрав, к'о што сад мене видиш. Електра С ума си ваљда, јадницо, сишла, Еад се и мом и свом злу ругаш ? Хрисотемита Тако ми нашег очинског дома! Не говорим ти то из обести, Већ да је он ту заиста код нас. Електра Ох, јади моји! Од кога с' чула Глас такав, те му слепо верујеш ? Хрисотемита Сама од себе верујем у то, Јер сам видела извесне знаке. Електра Еакве, јаднидо, изпесне знаке? ПГта виде, кад си тако усплахирена? Хрисотемита За бога слушај, па кад саслушаш, Држ' ме за мудру или за луду! Електра Говори дакле, кад ти је жеља. Хрисотемита, Све ћу ти рећи, к'о што сам вид'ла. Еад сам на давнашњи гроб очев от'шла, Вид'ла сам свеже од млека музге,

Где с врха хумке низ гроб му теку И гроб окићен са свију страна У иаоколо различним цвећем; Еад сам то вид'ла, чудила сам се И гледала сам около себе, Нема ли кога где год да дође; Еада све место тихо прегледах, Приступих близке к очину гробу, Уз крај на гробу опазих косу И одсечене свеже курјуке; Чим сам то, јадна, ту опазила, Сену ми иред очи познати лик, Е'о неки знак да је Оресто дошо, Најмилији нам од свега света, Па то знамење узех у руке, Ал' све у мртвој тишини само, Од радости сам сузе ронила. Те ја и сада, као и онда Зацело држим да ј' онај принос Орестов само, ничији други. Еога с' то тиче, нег' мене и тебе? Ја знам да несам то тамо метла, А неси ни ти. Еако б' и могла? Еад не мо'ш за бога никуд из двора. А мати неје, нити би хтела Чинити то, а најмање тајно; Већ је Оресто тај принос доно. Не бој се, сестро. Једном те истом Увек бог исти помоћ не даје. Нама је до сада рђаво било, Ал' нам данашњи дан можда носи Много утехе и много добра. Електра Ах, твоје безумље! Давно те жалим. Хрисотемита Шта ? Зар ти несам радост јавила? Електра Ти не знаш где си нит' знаш шта мислиш. Хрисотемита Еако да не Знам, што јасно видех? Електра Он је већ мртав, несрећна сестро, Од њега иемаш више помоћи, На њега вигае нигат' не изгледај! Хрисотемита Ах, јаох мени ! Ео ти то рече? Електра Од једног, гато се тамо десио, Еад је погино брат наш рођени. Хрисотемита Па где је тај сад? IIа моје чудо!