Стражилово

С ;Љ с%У <Ј БРОЈ 1. I: 0Г^^сСЈ^Ч9

Г ГОД. VII. 1 0Г^^=о0,^Ч9

ВЛАСНИК И УРЕДНИК Ј 0 в Ан Г Р ^

У НОВОМ САДУ, 2. ЈАНУАРА 1894.

-ШНЗ-—

ПОВРАТАК

куће мале снегом завејане '■М Иутник из далека наћи ћу међ браћом а Мира срду мом а утехе разуму, Када ме сусретну с радошћу домаћом. Чух још с врата трку, лавеж верних паса, Где их прате клиди, смех и ведра шала; Ал' мене к'о да је прошлост притиснула, Заледила душу а реч оковала —

Прошлост, у којој сам младост потлачио, Понесен у блудњи на кршној стрмени Гледао сам буре и громове слушо, Нит се кадгод сунце насмејало мени. Покорено срце бичем непогоде И нрегором горким свега, о чем сан>а', Доно сам на челу жиг страдања немог А у срцу буру злобе и кајања.

0, ваљда ће и то проћи! После буре Још се море љуља, кад сунце провири, Још сања олује, бес, крваве муње, Док се под питомим ветрићем не смири..

ЛенскЈЈ!

БЕСНА СИРОТИЊА

ко ћете ми у опште веровати, красан |" Ј је то био младић. Протегљаст, пуп здра-

вља и лепоте, па тако љубак, тако мио, да му се човек. што но реч, из уста воде напије. Иа оне његове безазлене граорасте очи као у птице — та у њима се, чини ми се, огледао читав свет идеала! Док се нисмо ближе познали, право да кажем, нисам га баш најрадије гледао; изгледао ми је пекако занесен, а његово чудновато држање гонило ме је често пута да о њему помислим свашта. Управо случај нас је здружио, а ево како:

он је становао у задњем делу кућерка моје рођене бабе а ја сам баби почешће долазио у ноходе. 0 лепу времену радио је и у авлији (био је фотограф) на разговор данас, разгонор сутра, и тако се некако неосетно приближисмо један другом. Сиромах, добар је мајстор био, али није баш прокопсавао с нослом. ђаволски овај наш свет иа ако човек нема леп дућан и на угледну месту, одмах то за њ значи да није ни добар мајстор ! Еле, кад смо се блиско познали, готовс се после нисмо ни раздвајали. Био је грешник врло жив и разговоран, и знам да ми је оби-