Стражилово
63
рација, за неколико деценија! То друштво може себи одиста много ласкати! Него то није требао да рече баш г. Недић, који је и сам своје сгудије читао код Коларца, и ако у једноме организованом друштву (чијим је члановима и књигу своју приказао за успомену на заједничке вечери), и кад је и он у тим својим студијама хвалио оне, који су чланови те дружине, и њихове рођаке, а неосновано кудио оне, који јој нису чланови. * Када смо оценили књигу, да се још запитамо: шта је г. Недић хтео да постигне овим својим субјективним студијама? Да-ли да индиректно иотпомогне, да шго ире дођемо до праве, објективне критике? — То не верујемо, јер видимо, да госп. Недић има о себи лепше мишљење; као што држимо, да ову збирку није издао ни тога ради, што о себи држи, да је таки ауторитет, да је за Српство драгоцена добит, када зна и за најсубјективније мњење Недићево.
Или је мислио, да ће се читаоци поезије Илијћеве од сада одушевљавати њоме, само за то, што он, Недић, каже, да је то права српска поезија; а да ће, читајући Костићеве песме, осуђивати их за то, што пх г. Недић осуђује? Видели смо, да г. Недић ни то не држи. Можда је штампао ову збирку, знајући за ону истину: 1)и \тог<1е8(; §егп' 1>егпћт1 т ЕИ? Кип, <1а8 181; ћеи1ш1ад шсћ); зсћтуег! 8сћгеЉ' еш&сћ ћ1о88 <1а8 ОеуепИгеИ, Уоп <1ет, лтаз тап §е§1аић1; Шћег! Је-ли то мислио. или шта друго? . . . Не ћемо више да питамо. У осталом, при оцени апсолутне вредности једнога дела и не треба гледати па побуде, које су водиле писца, да дело напише и даде у штампу, и ако би — и ако не по оцену вредности самога дела, а оно по оцену другог нечег — од драгоцене вредности било знати, шта је водило господина дра Љубомира Недића, да напише и изда ове своје »критичке студије из новије српске лирике«. Браиислав Станојевик
„К А Л А Пречасни господин Манојло Грбић, мој поштовани и вриједни земљак, пише у „Карловачком Владичанству и ово: »У исто доба досели се у Карловац више православнијех породица, које се спомињу под именом „ калаџије" (Ка1а§;Јегј. Калаџија значи човјека рибара, који кала и суши пријесну рибу. Ако и ове калаџије нијесу били рибари, онда не умијем рећи ко су били« (I књига, 134). Је ли икада у Купи и Корани око Карловца било толико рибе, да је становници тога града не би били у стању покуповати сву од рибара, ја не знам; али сумњам, да су те православне иородице продавале и суху рибу, што је са стране доношена. А без њеке ја то и не говорим тако. Та већ у Вукову рјечнику читамо код ријечи »калајџија« под бр. 2 ево ово: „Калајџије су од прије у Србији носиле по селима рубу (т. ј. робу) тепродавале: гдјекоји су ишли на коњма и рубу носили у бисагама, а гдјекоји су ишли пјешице и рубу носили у торби на леђима. Ово су били трговци или њихови момци, који су ло варошима дућане држали." И ако нас ово Вуково тумачење наводи,
Ц И Ј Е" да за њемачко »Ка1а§1ег« пишемо »калајџије«; и прем да нам оно врло поуздано казује, и чиме су се те калајџије бавиле, ипак нам не ће бити на одмет, шта је о њима писао и старина г. Игњат К. Сопрон. У оном комешању народа око доњега Дунава — вели он — били су Грци особита стихија у свако доба, па и за вријеме турскога господства, ма како оно иначе хришћанима несносно било. Јевреји, Јермени и Грци препродавали су робу од вајкада на истоку; али у нашој земљи особито Грци. У седамнаестом вијеку, па и на иочетку осамнаестога, ишли су они трговине ради кроза нашу земљу све до Штајерске и Корушке, (од куда су, као што ми г. Соирон наустице кнзиваше, кријући доносили свакојако оружје, и нашему непријатељу тако ишли на руку). Узевши из једнога дјела реченицу: »Бег Н аи 81Г ћ апс1 е 1 \уигс1е уоп Јеп 80§епапп1еп К а 1 а 18 е г п оЈег К а1и§1егп уепшМеН;«, исправља је госп. Сопрон у толико, што тврди, да су оба имена искварена, јер ту треба да стоји »Ка1аи8ег« према турској ријечи »калауз«, која значи двоје : путовођа и препродавац. Ја бих додао к овоме, да су ријечи »Ка1а§1ег« и »Ка1и§'1ег« на-