Стражилово

вићу замера много цитирање, а он овамо у овој својој студији не само да много цитира, већ један и исти цитат по два пута цитира (на пр. на 206 и 225 стр. — 207 и 226 209 и 224); када одбацимо даље оно силно теорисање и у овој студији, и скроз иогрешну тврдњу, као да је »свака уметност у форми« (а не у хармонији између форме и садржине) — онда нам остаје минтљење г. Недића о врлинама и манама лирике Војислављеве, које и ми потписујемо, заједно с мишљењем г. Недића, да лирика Војислављева не ће никада бити популарна, (но зашто је г. Недић у опште и спомињао ту популарност, кад је он против. књижевног плебисцита?). Хоћемо-ли из свега овог и ми повући о лирици Војислављевој онако мишљење, као г. Недић — то је друго питање. Та и ми смо нублика, а публика је — као што г. Недић сретно (да употребимо његов еиитет) примећује — препредена, и за то не ћемо да примимо све од ока, што нам критичар »намеће«. * % •* И тиме бисмо били готови са садржином ове књиге. Из овога, што смо до сада говорили, видели смо, (или да се послужимо обликом г. Недића: видли смо), како у овој књизи има делова, који не стоје с њоме ни у каквој свези, а овамо нема студије о лирској поезији, ни о лиричарима, које није требало заборавити; видели смо, како су чланци несистематски распоређени, и колико има у њима софизама, цинизма и теоретисања, и у томе теоретисању погрешака и анахронизама, и како их критичар употребљава неконсеквентно и често нада у контрадикцију А видели смо, и како је био праведан, потпун, консеквентан и сретан у цитирању песама у својим студијама. И нехотице се намеће сада питање: откуда толике и таке погрешке у књизи стручног професора са највишег сриског нросветног завода? Је-ли то последица његове спреме, (што се тек не да замислити), или је то последица нечег другог? Ми држимо, да је то последица нечег другог. Биће да је г. др. Љ. Недић хтео да напише студије само о оним српским лиричарима, које лично или веома воли, или страсно мрзи. Он је о сваком песнику а рпоп створио био, било бриљантно, било неиовољно мишљење, па му је доцније ио песмама тражио стихове, да

њима докаже и одбрани своје мишљење. Место да је о песнику из песама стварао мишљење, он га је стварао из личних осећаја својих, а песме је унотребио да њима прикрије своју субјективност. Наравно да је онда морао ковати иринципе, како му је кад требало; за то је и падао у контрадикцију и починио оне и онаке погрешке; и баш за то ће српска публика најбоље радити, ако послуша г. Недића, те сачува своју »препреденост«, те не поверује 1П уегђа критичара Недића. Студије су г. Недића писане великом лакоћом, управо би се могло рећи, да су то фељтони, штампани у засебној књизи под именом студија. Језику би се г. Недића могло много замерити. Његове су студије пуне германизама, који се огледају нарочито у фразама и конструкцији реченица, и пуне су најпримитивнијих погрешака граматичких. Г. Недић на пример консеквентно деклинује неодређени адјектив суфиксима одређена, не разликује свој и његов и т д., а местимице има и погрешака у правопису и у интерпункцији. Но чему нема замерке, то је елеганто издање књиге : фина и лепа хартија и крупна слова, и нешто, што је такође врло ретко у нас — нема штампарских грешака. И има још једна врлина: дело је г. Недића — као што смо у почетку навели — показало, да у нас још има интереса за књижевност, за поезију и критику, оно је заталасалв и сувише мирну површину нашега књижевног живота, но највећу ће заслугу стећи, ако оно буде поводом, те се на развалинама субјективне критике стручног професора највишега српског завода подигне необорима објетивна критика о ономе, о чему је г. др. Недић тако једнострапо писао, обасут одобравањем господе чланова »књижевно-уметничке заједнице« у Београду. Него кад сам сноменуо »заједницу« ! Госп. Недић рекао је, да је Лазу Костића прославило друштво, што се некада скупљало у гостионици код »беле лађе« у Новоме Саду. Истина, господин Недић тиме и сувише ласка томе друштву, кад је оно, ма да беше мало, могло и то учинити, да извесни лиричари буду неправедно и неосновано слављени у читавоме једном народу, и када је оно могло својом хвалом израдити, да се српски свет заноси песмама, које се не допадају г. дру Недићу, када је дакле могло изнуђавати лажне осећаје код читавог једног народа, и то у неколико гене-