Стражилово

милах« као разумљиву, »праву, источанску песму« ! 0 консеквентости г. Недића сведочи и ово место: »од рефрена и не тражимо друго, до да нам годи уху« (стр. 193) — али треба знати, да је реч о Ј. Илијћу, јер је код Лазе Костића г. Недић са свим друкчије говорио. Мориц Каријер вели: »Вег Ке&аш <1гиск1; сПе Наир1;н1ее апз, шп сИе а1§ игп јћгеп МШе1ринк! сИе БЈсћкш^ 8Јоћ с1гећ1, аи!' <3еп 81е У1еНасћ гпгисккотт!«, тејепрема томе смелост и неистина тврдити, да рефрен треба само уху да нам годи. Докле може г. Недић да иде, кад хоће некога да одбрани, то смо већ више иута видели; о томе смо се могли уверити и на 61 стр., где за Јакшића вели: »код другог песника би овај ротацизам можда и био за осуду — код њега је то природно и ми то примамо од њега«; а о тој хришћапској величини нраштања г. Недића сведоче и ове речи па 193 стр. »поједине од ових речи (источанских), и ако их не разумемо добро, ми нримамо, јер слутимо, нгга оне значе« . . . »али где их је много, оне пас буне, и ми нисмо у стању уживати у песми, но само по ономе, што разумемо, жалимо, што нисмо кадри и њих разумети, јер осећамо, да би нам песма онда била далеко лепша но овако«. Па при свем томе, што читајући те песме, морамо да слугимо и жалимо, при свем томе су оне лепше од Боден штетових иесама! На крају овога одсека г. Недић понавља, да ове песме имају једину ману, а то су многе источанске речи; а поред те једине м не највећа им је, што их је мало. И овде је хтео г. Недић да иачини духовиту игру речима, но колико је сретан био, може свако видети, ако се запита, како се логичио слаже: песме имају једину ману — и те и исте несме имају највећу ману, па се као највећа мана навађа нешто друго, а не она »једина« ! На гтослетку је реч о песмама, за које је песник узимао грађу у митологији и историји. И ако међу овим песмама има и врло лепих, оне заостају иза оних других, и њих је критичар навео — без сумње — само за то, да буде исцрпив (као што је био »исцрпив« и код Змаја, не споменув му »ђулиће Увеоке«), и да докаже, како певање Јове Илијћа има чисто националан карактер. Колико је г. Недић доказао своју тврдњу,

да је Јова Илијћ богодан песиик и српски песник раг ехсеПепсе, и колико је у студији својој о Ј. Илијћу био објективан и сам себи консеквентан — нека пресуди српска публика. После Јове Илијћа говори г. Недић о сину његову Војиславу, и почиње своју последњу студију имитацијом стила св. писма. Ово је једина студија, у којој је критичар опширио говорио и о врлинама и о манама песниковим. По г. Недићу Војислав је први и најдаровитији од млађих песника, има највише правога, поетског дара, има најсавршенију форму, (а овамо доцније каже, да је једнолик), најсретнији је у идеји — Војислав је управо уметникпесник. Хвали слике (8(;јгптип§;81:л1(1ег), којих је Војислављева поезија пуна. Управо су »Војислављеве песме испеване слике«. Даље навађа г. Недић, како кроз поезију Војислављеву веју два тона (а од када тонови веју?): елегичан, који јој даје особиту нежност, и сагиричан, који је већ ређи. Што се тиче форме, она је за иоезију Војислављеву најзначајнија. У погледу спољне технике стиха Војислав је први (тако стоји на 219 стр., а овамо му на 201 стр. замера стереотипан размер!). Хвали вешгину Војислављеву у распореду речи. Вели, има вулгаризама, али их одмах и извињује »поткрали су му се«, и има старо-словенских речи, које му још »уписује у заслугу«. Но г. Недић, који је код Јакшића заборавио да наведе мане, као нгго је и код Лазе Костића заборавио да наведе врлине (ваљада за то, што их нема?!), код Војислава се сетио истине, да »сћасип а 1е8 с1еГ;ш18 <Је8 8ез уег!и8«, те навађа и мане Војислављеве лирике: што јој недостаје карактер непосредности, једноликост (мал те не у свему) и мирноћу, која би »у другог (на пр. Лазе Костића?) била за осуду, у њега је (т. ј. Војислава) за нохвалу«. Па у пркос свима тим манама г. Недић ствара онако бриљантно мишљење о лирици Војислава Ј. Илијћа. Када пе узмемо на ум, колико је критичар сам себи неконсеквентан, што код Војислава хвали уметничке песме, а ове се не могу по жељи г. Недића — спевати ни за време »јаких и силних осећаја«, ни заједап тренут; даље колико је неконсеквентан, што горе наведену истину примењује само на Војислављеву лирику; даље тиме, што Стевану В. Поио-