Стражилово

баш то, што је народна. Народна је поезија део ноезије, индивидуално обележен тиме, што се у њој огледа дух, правац мишљења и погледа једног народа. II у томе баш лежи њена лепота и важност. Ето, за што смо ми нротивни подражавању народној поезији и онда, када би иесник све и умео погодити не само спол>ни облик, већ и дух те поезије. Ми се не можемо одушевити народном поезијом Јове Илијћа^ не за то, што, ио мишљењу г. Недића, имитатор не може бити иесник, већ за то не, нгго желимо, да народна поезија буде одиста народна, а и г. Недић вели: »народну иесму ми највише волимо на извору њеном; како је сам народ испева« (страна 177). У овом је имитовању Илијћ тако далеко ишао, да је местимице — по речима г. Недића — узимао читаве стихове из народпих песама. Но г. Недић. који је код Змаја и Лазе Костића налазио имитацију народне поезије и тамо, где је нема, а желио је и тамо, где јој апсолутно нема места (а овамо је противу имитације!), и то иема места баш из психолошких разлога, за узете стихове из народне поезије код Јове Илијћа вели: »то нам не изгледа, као да је туђе и нозајмљено, већ као да је његово рођено.* Нек и ова кап падне у море »објективности« г. Недића.*) После песама »сретно испеваних у духу народне поезије«, прешао је г. Недић на књижевне песме Илијћеве, на којима се такође »види утицај народне поезије«. По сижеу једне такве иесме хтео је г. Недић да карактерише ову врсту певања Илијћева, које је »између народног и уметничког«. У првој је врсти певања Илијћева »сретно подражавање народној поезији«, а овде »врло јасан утицај н»ен« (и размер њен, и пуно слика из народне поезије и опет иуно читавих стихова), и Јова Илијћ је ипак за то г. Недићу песпик, а Змај — стихотворац! За ту песму (т. ј. »Пастири«) вели г. Недић на 180 стр. доле, да је еп, а на 181 горе, да није еп, те бисмо баш волели знати, шта г. Недић држи о тој песми: је-ли еп, или није? После тога је реч о љубавним песмама Илијћевима. И ту тврди г. Недић, да се јасно огледа *) Г. Недић спомиње на 172 стр. пеему „Омер момче, Мејрима девојче". На ово бих могао одговорити као и Даничић: у мојој збирци нема песме под тим насловом, осим ако не мисли песму : Омер и Мејрима.

утицај народне поезије, но, при свем томе утицају, да су »најлепши цвет наше лирике«. Још имамо и то да додамо, да у ових песама хвали сретно*) нонављање стихова, а овамо то исто Лази Костићу замера и зове баналним и на 233 стр. каже: »оно, што је најлепше, кад се често понавља, постаје обичпо и изгуби од своје цене«. За тим је реч о источанским песмама Ј. Илијћа, које г. Недић ставља изнад Боденштетових (или као што он пише: Бодеистетових), јер имају 1 ријенталнији тип. Узгред са свим неосновано напада Боденштетове песме, као да у њима, осим дидактичне стране, нема ничега, што би било оријентално, и пеосновано тврди, да су Немци сами себе омањивали, уживајући у поезији Бодепштетовој. Не спада у оквир ове критике, да доказује неоснованост тврђења г. Недића, али се једно, држимо, ие да побити: да је у Боденштетовим песмама — ако ништа друго — осећај одиста жарки, источњачки (ма да г. Недић и то спори), и да се баш правом »источњаштву« у поезији Мирза-Шафије има приписати, што Немци нису хтели да верују Боденштету, кнд је признао, да песме Мирза-Шафије нису нревод источних песама, већ их је оп, Боденштет, спевао. Госп. Недић признаје на 192 стр., да ове Илијћеве песме имају много страних речи (и то им је једина мана), али одмах додаје, да баш те стране речи, баш мана тих песама, даје особит чар читавој ноезији! Када бисмо разумевали све те стране речи, можда бисмо и уживали у чару песме, али баш због те множине неразумљивих речи, не можемо осетити чар песме, као год што ни на слици »УепесИ^ пп Кеђе1« не видимо Млетке од силне магле. Да докаже своју тврдњу, наводи г. Недић и примере; али онај »пех«, који га гони увек у цитирању, и овде му је остао веран Г. Недић наводи песму »Бисмилах« као узор лепоте! У тој се песми пева (већином непознатим речима), како је калифа забранио, да се продају папуче, па је доцније опет дозволио. Госп. Недић, коме Костићев »Самсон и Далила« нема идеје, и који пабирчи три стиха Костићева, да може рећи, како бар половине речи из њих нема у Вукову речнику — навађа песму »Бис*) Г. Недић је једино овде консеквентан ; на име у студији о Ј. Илијћу једини је епитет, који употребљава : сре_ тан, сретна, сретно.