Стражилово

не, разрогачи своје гадне очи, али се, јемачно нрочитавши ми у очима очајну збиљу, намах стиша. — Хе-хе! — насмеја се усиљено и притворно. — Сдушао сам већ, да сте шаљивчина и особењак . . . Касније ми је жао и криво било, што сам се тако груб показао у тој прилвци, али не могах себи дати разлога за тај простачки испад. Уморан и малаксао пођем једног вечера раније кући. Знајући да код куће немам довољно свеће, увратим се у бакалницу, која је била одмах преко пута од мога стана. У дућану не беше никог више до само газда, млад, лепушкаст и окретан трговчић. — Као што чујем — рече ми, пошто ме послужио — ви се од првог селите из нашег комшилука? — Да, и из комшилука и из вароши . . . Он поћута, са упртим погледом у под, па ће чисто нехотице тихим гласом рећи: — Е, знао сам ја да ће то најпосле тако бити... И да је било друкче, то би било право чудо . . . Ја га зачуђено погледах, а и он подиже очи и погледа ме тако искрено, управо сажаљиво, на замишљено настави: — Чудна је и тајанствена то кућа, господине мој! ... Ту сам и ја лепу и скупу лекцију добио, као ето ви сад; али се бар тешим, што је некога и преда мном било . . . Било је ту већ и неких чиновника, а један грешни пензијонар се већ и под земљом одмара . . . Зачудише ме те његове очајне речи, које ми у тренутку исиунише душу најнепријатнијим осећајима Заустих нешто да кажем, али ме он тек преклопи: — На жалост тако је, али будите уверени, да не ћете ни ви бити последњи у тефтеру тих иевољника; доћи ће за вама још читав низ свежих жртава . . . Истина, не~ могу да грешим душу, млада госпођа није рђава жена, али баба . . . баба је ирави антихрист!. . . Ово ново и чудновато откриће није ми давало никако мира. Сваку сам од ових речи засебно испитивао, и свакој сам пронашао њен прави смисао. Али све то ипак не могаде ни за длаку да ми ублажи болове за изгубљеним блаженством. Моји су укућани за то време морали врло бедно живети, а ево из чега ја то закључујем. Од како памтим за себе, ја сам јако волео из-

југра сланину с белим луком и војничким тајином Па то сам и у овој прилици упражњавао, а да ми се сланина не би кварила у соби, ја сам је обично држао на первазу прозора, који је гледао у башту Али у последње време, мало мало па ми тог омиљеног доручка нестане с прозора. И ма да ме није то ни у колико љутило, ипак ме је заинтересовало, те сам баш био радозиао, шта то може бити. Прво сам иосумњао на мачке, али кад сам добро размотрио положај и висиНу прозора (над нодрумским вратима, која су вечито зјапила отворена, био је уздигнут за нешто јаче од метра) дошао сам до уверења, да сам мачке ни криве ни дужне бедио. Те како мачке нису, то више никакве сумње није могло бити, да су то вране, и ништа друго. А оне су тако чесго падале на ђубре, ко.је не беше далеко, и готово по цео дан гакале на сухим и побелелим гранама сасушеног ораха. У дугом времену купим кљусу и разапнем је на ирозору, али и то није ништа помогло. Сланине и тајина је редовно нестајало, а кљуса је непрестано зијала отворена. И како нисам маневрирао с кљусом, помичући је и лево и десно, па ипак ништа. Најзад ме је то ночело и љутити, али убрзо дође тренутак, који ме је савршено извео из заблуде. Било је то после подне. Лешкарим ја на иостељи и сан ми се прикрада, као какав крадљивац, а кљуса одједном шкљоцну и стропошта се с перваза прозорског. Осећајући се иакостан према лукавој врани, која ме је толико мучила својом фином и тајанственом крађом, скочим с постеље и брже боље отворим нрозор, да је видим, како се доле на земљи копрца у кљуси. Али, да страшна изненађења! На земљи је лежала одапета кљуса, али у месго лажљиве вране, у њој беже кукасти врх неког подужег штапа. Жољави малиша, који је већ држао у руци с прозора оборени комад сланине и без мало цео тајин, кад ме је угледао, био је нренеражен. Блед, без капи крви у образу а са разрогаченим очима и бледим уснама, био је поготову страшап. Ја га добро загледах, такођер пренеражен, а он се од тога још и више уплаши, те се поче сав трести и муцати. Сланина и тајин испадоше му из руку, и он се, гледећи -ми ираво у очи, заплака . . . Затворио сам прозор и потонух у мисли о несрећи, која беше притисла ту проклету кућу, као каква тешка мора. Сутрадан, кад сам случајно отворио тај исти про-