Стражилово

116

Тешко ми је било један рад да радим. Са судбом не бејах никад задовољан. Увек бејах готов, да се изненадим На прекид и мену увек бејах вољан. И слушо сам срце, давах му што иште: Одлазих на села — не миловах мира На преставе иђах, вољах нозориште, А, кад немах новца, често и штатира'. Играх цара, слугу, играх мање, веће, Хтедох да знам добро, како бих изгледо, И да будем бедан и да имам среће Сваки сам нов случај к'о нов дан иогледо. Ако се ко стрељо, па бих чуо за то, Журио сам, одмах, да се и с тим познам. Кад се мртвац копо, трчао сам на то Па иђах на гробље, да и ту што дознам. И пијан сам био — нисам пио радо Али хтедох једном и пијаним бити, Те и покрет земље и њен обрт знадо' Све сам увек моро собом искусити. Особито љубав, са драгосним миљем, Имађаше, увек, много дражи за ме Почесто ме Амор свладо својим сиљем, Пуштајући своје оштре стреле на ме. (Наст;

Учио сам ђаке, па се издржаво, У многе сам куће лепо примљен био С лепим сам се женским лако упознаво, И доста им пута срцу омилио. Ал ми, каткад, беше на судбу и криво. По неки је отац за смелост ми дозно, Па ми, у свом гневу, врата показиво, Да то после, можда, не би било позно. С тога сам, по често, у сред лепе наде, Место дивпе руже оштро трње брао, Па сам, доста пута, осто без зараде, Ал сам, доста пута, и пољупце крао. Био сам полетан, плах, смео и чио, Нада мном је разум слабо власти имо, На свакој сам шали увек ирви био Сваки смер сам лако, брзо предузимо. С тога почех нешто... за што се и кајем (При том очи кришом на супругу трже) Некад за брак нисам мислио да хајем, Али ме несташност у окове врже." Жена лива вино, пуно тајне дражи, Па нам, са осмехом, љубазно послужи, А он, са уздахом, који тугу блажи, Попи своју чашу па онда продужи. се) Вл. М. Јовановић

Љ У Б А В

е могу ти рећи Како љубим ја Али да те љубим Твоје срце зна. Слушала си крадом Шта то певам млад, Тумачила радост, Стрепње, бол и јад. Кад после растанка Сретнемо се ми, Срце ми се спреми Да те поздрави.

У њима је тајна Љубав моја сва, Нек ти оне шапну Како страдам ја.

Ал се речи следе, Не могу, не смем Да ти кажем поздрав Стојим блед и нем. Ни растанак с тобом Не даје ми ма', Да ти шапнем, злато, Како страдам ја. Тек кад сам далеко Од тебе, о, тад Излијем у пееми Стрепње, бол и јад.

Ленскш