Стражилово

139

0 ПРОШЛОСТИ БЕОГРАДА (Наставак)

Најжешћи и најтрајнији је био утецај, који је изазвао тај догађај, у свези са помагањем из Угарске, у стародавним војводским дворима у Бечу. Цар Фридрих III, коме је дужде Франчееко Фоскари послао први глас о паду визаитиске престониде, затворио се у своју собу па је плакао. Заиста, те сузе чине част осећајима царевим у великој мери, но још више му част чини што се решио, да иокуша све и сва, не би ли владаре и народе спојио на рат против османлија. По савету свога пријатеља, сијенског епископа Енеје Силвија, пошље цар Фридрих папи Николају V писмо, у којем подстиче идеју крсташког похода. То писмо боље карактерише оно време, но што би га могли окарактерисати читаве свеске и даје осим тога доста верну слику тога владара, који је био исто тако образован и добра срца као гато је био без уважења. „Већ влада Мухамед међу нама", вели се у царском писму, „већ лебди турски мач над нашом главом; већ је за нас затворено Црно Море, већ је Влашка у турској власти, отуда ће продрети у Угарску па онда у Немачку. Ми међу тим живимо међу собом у свађи и непријатељству. Краљеви Енглеске и Француске ратују; кнежеви немачки дигли оружје један на другога; тек ретко ужива сва Шпањолска мир а Италија никад не може наћи мира у борби са туђом влашћу. Колико би било боље, кад бисмо своје оружје, своје чете обратили на непријатеље нашој вери! Ја не знам, коме би то могло више лежати на срцу, него Вашој Светости. Вама приличи да се сад дигнете, да пишете свима краљевима и државама и да их опоменете, да се било лично било преко посланика посаветују међу собом." На крају вели цар: „Ја се надам, ако се Ваша Светост лати те ствари са познатом ревношћу и од свег срца, да ће то бити угодно и Богу и људима и да ће скоро доћи до тога, да ће Турци испаштати своју смелост те ће хришћанска вера наново процветати." *) Кад је Николај V примио ту царску опомену, изда познату булу, којом хришћанске владаре и народе позива на крсташки поход против Турака. Цар са своје стране сазове сабор најпре у Регенсбург *) 21пкеЈзеп Ј. XV. (хезс1иећ1о <1ез озтатасћеп Еегсћев. Ревк 1827.

а за тим у Франкфурт, да се с кнежевима. посаветује о крсташком походу и да себи осигура њихову помоћ. Како је изгледало на том сабору и какво је било одушевљење кнежева за свети бој, показује једно место у писму, које је Енеја Силвије непосредно пред отварање сабора у Франкфурту писао о политичком стању. „У Угарској су" тако гласи то место „прелати и барони кивпи на војводу Јована Хуњадију, који је пре тога био намесник а сад као генерални капетан највећи део земље има у својим рукама. Српски деспот, ма да кажу да је са султаном склопио савез, ипак иште помоћи од угарскога краља и тврди, да ће Турци без оклевања ударити. Па ипак се од стране угарске не чини пишта; мисли се шта више да ће пре с непријатељем склопити мир или примирје, но што ће започети рат. Уз то треба промотрити, шта ради свет и наши кнежеви. Свуд је само тврдоћа, лакомство и леност. Па ви мислите да се таквим својствима може уништити турска влада ?! *) Као у потврду тим речима, које одисга садрже најотворенију и нај јаснију осуду тадашњега друштва, није од цара у Винернајштат сазвани трећи сабор у први мах могао доћи ни до каква резултата, јер се. господа државни кнежеви духовног и световног сталежа данима свађали о првенство те се нису мог.ти сложити у том: ко да седи цару с десне а ко с леве стране. А нису се могли да реше ни на новчане прилоге. Најзад као топ пуче у скупштину глас, да је папа Николај У напрасно умро. С тешком је муком цару до душе пошло за руком да протури закључак, да се Сибињанину Јанку на расположење стави помоћна војска од десет хиљада коњаника и тридесет хиљада пешака, но о начину, како те чете ваља опремити и одржати, није решено ништа, јер се часни кнежеви светога римскога царства, по што је сгигао из Рима глас о папиној смрти, тако брзо распрштали на све стране, да је и сувигае јасно изагала на видик радост им с тога, што се управо неочекиваном смрћу папином на доста једноставан начин отресли те неугодне ствари. *) Ипкеззеп Ј. \У. О-езсћхсМе (Јез озташзсћеп Еегсће«. Ре8<1 1827.