Стражилово

140

А и шта се кнежева и архијепископа немачкога царства тицала опасиост од Турана? Та њима није кућа горела над главом а за веру и ближње, који су тамо доле хиљадама одвлачени били у ропсгво, сувише су слабо марили те се само чудили добром цару, који се био препао и стао очајавати. Но друкчије је мислио цар Фридрих, који је у новом папи Каликсту III нашао достојна једномигаљеника. Папа прогласи опрост. Цар уради са своје стране колико је могао. Јуначни, одушевљени монах Иван Каиистран, коме је Каликст послао аиостолски крст и благословио га, прође кроз Аустрију, Угарску и Ердељ, свуд пламепим речима проповедајући крсташки поход и описујући опасности, које су од османлија грозиле вери и људском благостан>у. Од силне војске, коју је замишљао цар, остаде најзад гомила јадне просјачије, која се слепо повела за ватреним ироповедником и његовом браћом. Та крсташка војска Капистранова, која се сад придружила Сибињанину Јанку, била је с брда с дола сакупљена гомила сиромашних грађана, сељака, ђака, калућера, разбијених хусита и пустолова сваке врсте, који су наоружани били иалицама, кијачама, праћкама и сабљама. При свем великом броју бораца било их је на гаездесет до седамдесет хиљада изгледала је то тек малена помоћ, кад човек промисли, како је иеуређена и невешта била та маса. Па ипак дође помоћ у добри час! Мало пре тога оиустогаио је Мухамед II Србију, освојио утврђене градове Острвицу и Ново Брдо те српску посаду и

становништво одвукао у ропство, а сад је већ са новом војском од сто недесет хиљада момака био на путу од Једрена у Београд. 13 јунија 1456 дође султан пред Београд са свом својом војском и са вигае него триста топова, међу којима су двадесет и два имали голему дужину од двадесет и седам стоиа. У артилерији су већим делом — одиста чудан знак времена — служили Мађари, Немци и Талијанци. Турски коњаници и пешаци имали су оружја за ударање и бодење и стрела. У самом Београду, који је био под заповедништвом мађарскога команданта Михајила Орсага, било је мало мађарских и српских чета а још мање употребљива ватреног оружја. Варош се тада исто тако, као што је то било и у каснија времена, групирала око унутрагањег или правога' града, који је био на вису над Савиним угаћем. Вис је тај сачињавао неправилан четворокут, опкољен високим зидовима, којима су крајеве ограничавале високе, чврсте куле. Исто је тако на обе дуже стране четворокута била по једна голема кула. У тај град, који су звали унутрагањим или горњим, водиле су четир капије, од којих су две нмале покретне мостове. Спољагањи зидови варогаи, која се групирала око града, сачињавали су петокут, којем су две стране биле обрпуте Дунаву, једна страна Сави, две стране Врачару и једна стра а смедеревском друму. Мухамед са свим опколи град са сува и то у иолукругу од Дунава према Сави. Ље се) Т. Ст. Виловскн

НЕМЦИ И ФРАНЦУЗИ ("Наетавак)

II Такве су наклоности обе иасмине; није што се обе не бн често уиињале да их сузбију; али уништити их не могу. Може се Латинин ма како ослободити од уских канона једне школе и пустити се на слепу срећу у бескрајње царство створења, дух његов увек ће остати у неколико апстрактан и унитаран; и овој великој мани има да захвали своја најдрагоценија својства, вештину у израђивању и јасни сјај његова замишљаја. Германац се може колико хоће, као што чини од

двеста година амо, затворити у класичне формуле и ропски их се држати; његов сувише широки дух, који сувише захвата за правила, ноломиће их, кад буде хтео да себе у њих сведе, па ће произвести само смешну недоношчад. Кад он буде себи иовратио своју цену, то јест, кад буде постао сам свој, он ће створити нову уметност, уметност што је можно мање класичну. Далеко да се задовољи обзирима, које човеку налажу његов ограничени поглед и несавршеносг његових поступака, у место да се