Стражилово

143

мишљењем, и то свака мишљеаем о свом предмету. То смо видјели и код филозофије. Једиио морамо признати, да је њезин предмет њешто, што се не да опипати, и већ чујемо, гдје многи вичу: „Гдје су ти експерименти? Нокажи! Докажи!" А који је од овијех јога и помислио на то, да је и математи ка знаност, чији се предмет такођер не да ни опипати, ни којим другим осјетом осјетити ? Или зар збиља ко мисли, да се број као апстрактум даде ситнозором видјети, или правац и математичка тачка посве тачно, т. ј. да одговарају своме предмету, зорно предочити? Слике су у математиди — то признају сви математичари — само потребно зло, по прилици исто оно што у логици кругови као знакови за појмове. Тако ето нема ничега, што би могло филозофију да искључи из реда другијех знаности. Да је то најтежи предмет, о том нема сумње као ни о томе, да је и најдостојнији човјека, а уједно по њ и најкориснији. Безброј резултата, који су њоме постигнути, убјеђује нас у томе. Треба само споменути Бакона Верулемског и енглеске макине, Декарта и математику, њемачке идеалисте Фихта и Шелинга и астрономију с медицином. А што тек да речем о етици, за чији се предмет може посве без зазора рећи, да је ос, око које се васелена окреће?! Но нашем суду требао је г. писац овим путем поћи, ако је хтио да кога уведе у филозофиску пропедевтику. Свакако је промашио сврху, кад је главну позорност свратио на то, да докаже, да је и филозофија знаност, у чему — мимогред буди речено! — ни усиио није. По готово тако не спада у овај спис са споменутим натписом и с познатом наканом какова класификација знаности. Прије свега нема још таке, коју би сви научници признавали; а да ни ова, што ју је г. писац позајмио од 0. Конта, не може вриједити, види се већ из првог погледа. Г. Шевић дијели знаности према сложености њихова предмета у математичке, физичке, ириродне и друштвене, те ставља тако ријечи физис и природу једно уз друго као нешто различно, а јасно је, да су то само двије ријечи, које означују један У Бечу мјесеца фе6р» 1894. ^

те исти поЈам — прва грчка, а друга наша српска. Чудимо се, што госп. писац у подјели филозофије у поједине гране (стр. 30) нигдје не спомиње педагогике. Или зар она нема права на то? Истина, она је према другим филозофским дисциплинама као знаност другога ступња, т. ј. састављена је оддвију другијех: етике, која јој је сврха, и психологије, која јој показује пут к тој сврси. Међу тијем није то какав прост спој, можда напросто какав зброј, да би когод могао помислити, е је педагогика као зианост сувишна. Није доста бити и највећи психолог и најбољи моралиста, а можда без свакога обзира на мало прије одређени одношај између обадвију знаности. Треба да моралиста, ако ће да буде педагог, код сваке згоде добро има психологију на уму, а психолог опет морал, да једну с другом т. р. испротка. Баш овај посао, који није особито лак, преузимље педагогика на се. С тога и заслужује, да јој се даде наслов посебне знаности, која спада у филозофију. Књижица је у осталом, изузевши још неке омање погрешке, као „речи феномен и факат... синоними су" (стр. 9), сувишна опетовања дефиниције „закона" (стр. 10 два иута) и њекијех мањијех језичнијех ситница (стр. 8: „свака промена има свог узрока", страна 13: „ својим методом" (грчки г/ /иОодо$) — прилично добра, те би свакако било боље, да се и така, какова је, употријеби у школи, него да се тек учитељу филозофске пропедевтике преиусти на вољу, да сваки по својој увиђавности почне с подучавањем у логици, како хоће, те можда, као што њеки збиља и раде, — и с повјести филозофије! Једино морамо још, као што смо учинили с првом реченпцом, и задњу с обзиром на педагогику одлучно одбити. Није корисно, а могло би бити и штетно, да средњошколац сазна, да се „у најновије доба много ради на томе, да се психологија доведе у што тешњу везу са физијологијом, и отргне од филозофије, а уведе у ред природних наука". У осталом тај рад је тек пуки покушај, а о успјеху му сумњају и они, који су га први покренули. Данило Трбојевић

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ КагазеТс с1г. Јозер. Се1упзку ок1оЈсћ ке с(.угз1о1е1ети јићИеи. Рос1ауа — —. (2у1а8(;т оИзк ге „21а1;е ргаћу") V Ргаге, №Љ1ас1ет 8р1зоуа(;е1оуут 1894. — 16-а стр. 19. — Као да се враћа поново оно срећно доба, када је ме-

ђу словенским књижевностима била јача веза Одласком ШаФарика из Н. Сада у Нраг, а нарочито одласком Колара из Пеште у Беч престало је узајамно интересовање, да у новије доба поново одјекне. У чешкој литератури почешће се сада говори о нашим књижевпим стварима; опажа се неки инте-