Стражилово

176

— Мита Живковић јавља, да је дао у штампу своје дело „Сарајево од свог поствмка до данас ". ГонориНе ту о историји и геограФији Сарајева, о управи му и властима, о зградама и внаменитостима, о становницима по броју, језику, вери и народности, о старинама и о окупацији. Књига ће изнети дванаест штампаних табака на осмини, биће у љој тринаест слика, које су рађене у Бечу, а претилатна јој је цена за нас овде 1 Фор. а вр. Поручује. се у Мих. Костића, књижарника у Иожаревцу. Рок иретплати је ноловина априла. -Ј- Српска књижевност доби у последње време две политичке брошире. Једно је Јов. Ристића „Једно памесниттво" (1868—72), као одговор Гарашаниновој брошири „Два намесништва" ; а друго Гарашанина приступна академиска беседа „0 српској политичкој литератури". Ова је беседа изигала као 42 Глас српске краљ. Академије. — Марка Цара утисци с пута, које је под натписом „У Латинима" приказао Милану Савићу и саошптио у нрекланском „Стражилову", изашли су сад у засебној књизи у издању штамнарије С. Артале у Задру. Књига је украшена са четир слике (Пантеон, Колосеум, Петров храм у Ватикану, Микеланџелов Мојсије) а цена јој је две круне. — У издању Чуиићеве задужбине изашло је у преводу М. Ђ. Милићевића Француско дело „Жена двадесетога века", које су нанисали Жил и Густав Симон. —ј— У 3 свесци „вгагаИок" изашао је чланак од Мењхирта Ердујхељија под натписом „ Карловачки патријархаш и босанска православна ирква". То је оно предавање, што је Ердујхељи држао прошле године децембра месеца у мађарској академији Он износи ову тврдњу: „непобитан је историски Факат, да је карловачки српски патријарх наследник пећких патријараха, да њему припада она столица, на којој је седео Сава Иемашић". За тим изводи закључак: да „босанска и херцеговачка јерархија, шта више све Српство на Балкану потпада у црквеном погледу под карловачки патри,јархат". Обраћамо пажњу нагаих историчара на овај чланак Иначе је писац могао слободно ивоставити завргаетак, пун и сувише субјективних реФлексија; бар се не би морао извињавати. —ј— Из 2 свеске „~\Ушеп8сћа{Шсће МШћеПипдеп аиз Возпгеп ипА Лег Неггедогчпа" отштампана је раснрава ђуле Паулера: кад је и како је потпала Босна под Мађарску. Иисац долази до тог резултата, да су се босанске српске породице у трећој десетини XII века потчиниле мађарском краљу, који је око 1137 организовао Босну и основао босанску бановину, из које се временом развила босанска краљевина. Ова расправа заслужује такође пажњу нагаих историчара. —ј— "У „Ваез1)0(1год-тедуег Т6г1епе1тг-1 агт1а1 Егкопупег" изишла је од Мењхирта Ердујхељија расправа о историји књижевности Срба у Мађарској. — Росегер ради сад повеће дело. Предмет тој књизи јесте борба међу старим и новим временом.

— У издању књижарнице Котине у Стутгарту изаћи ће у јеФтиним свескама Грилпарцерова целокупна дела. Изаћи ће свега четирдесет свезака. — Кажу, да је покојни Билрот на неколико месеци пред своју смрт у архиву лечничке дружине у Бечу дао на оставу своју автобијограФију. — Енглеска је књижевност прошле 1893 године имала 6382 дела, за 860 више него преклане. На првом је месту лепа књижевност са 935 нових дела и са 393 нова издања. Осим тога је порастао и број дела за омладину, за школу и путописа, а на против је опао број ексактних научних дела.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ — Верди је рад у Милану да оснује велико уточиште за глумце, певаче и музичаре и хоће највећи део свог имања на то да утроши. — Чајковскога лирска опера „Јоланта" приказана је у дворском позоришту у Хановеру и пожела је леп успех. — Чешки композитор Бендл довршио је нов балет, који се зове „Чешка свадба". Подељен је у десет слика. Ванредно богато отаџбинско градиво инсценовао је и за приказ спремио Новотни. За музикалну обраду употребио је Бендл понајвише мотиве чешких народних песама и игара, које се певају и играју у чешким сватовима. — Сметанин „Хубичка" (Иољубац), који је на бечкој дворској опери ванредно успео, изашао је у елегантну издању у потпуну- изводу за гласовир на две руке а осим тога и уколебавка и шевина песма за певање уз гласовирску пратњу.

0 М Е 0 И Ц Е (Курс за школску хигијену.) Бечко варошко веће решило је, на иредлог подначеоника 1)г бтиМ-а, да се на тамошњем педагогију отвори курс за школску хигијену, и то је иоверило ироФесору комун. вел. реалке, Вг-у Виг^егзвет-у. Овај појав ваља и нама да годи, јер онде има Срба и Српкиња, који ће та предавања слушати и доциије нов дух и у наше друштво и у наше школе унети, који ће искати : „егз^ СгезипДћеИ), <1апп ВПскт#". Но баш за то, што је овде Б. Виг§'егз1;ет именован за дол,ента, може се још нечем више надати. Он ће свакако гледати да оствари своју мисао: да поради да се активира педагошка иокусна штација, као што Ј е У Ј е Д Н0 Ј опасци, у изводу епохалног дела Ахв1 Неу'а „8сћи1ћу^1еп18сће 1Јп1;ег8исћип§;еп", препоручивао. Овака штација била би велика добит за рацијонално решавање школских питања, као: да ли треба наставу држати само нре по дне или не, а после ио дне да се физички ради, као што су експерименти већ другде правл,ени и т. д. — Зависиће од тога, хоће ли бечки Фисикат па и варошко веће увидети, да је и ово сувремено и корисно. С. П.

^АДРЖАЈ: Песништво: Реалиста IV. Сеоски песник. Љубичици. Сиромах богатапг. Вечити муж. - Поука: О прошлости Београда. — Књижевност: М. А. Релжовића „Сатир" у Љци. „Калаџије". Немци и Французи. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне 'белешке. Белешке о уметности. Смесице.

„СТРАЖИЖ)ВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цепа му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. —• За Србију и Црну Гору 14 дииара на годину. — Рукописи се шал>у уредништву иретплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.