Стражилово

175

једноликости. Није да нема овде и онде дра- рија, незнатна узбуђења, обрађена «са разумом жесних листова, згодних силујета; али никако и озбиљношћу«, тамо ћете наћи на сваком коније читалац дужан, да своје уживање скупље раку ове мане, којима као а рпоп да мора да илаћа. Недостатак плана, непрекидан ток тео- се одликује немачки роман. (Наставиће се)

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ А1(ге<1 ^оп ЗЈсепе , таћг. ЈЈапсНа&б-Аћ&еогчЈпе^ег. Еп1бкећеп ип(1 Еп1-уу1ске1ип§ (1ег 51ау1зсћ-па1;1опа1еп Вечлге&ип^ 1 п Вбћтеп ипс! Маћгеп Јт XIX. Јаћгћипс!ег1. Шб^огЈзсћ-роИ^бсће 8<:и(11е уоп — —. Л^Чеп, 1893. Уег1а^ уоп Каг1 Копе^еп. ВегНп, Сг. ^тске1тапп. 1Је1р0-. Е. 8сћи12в. 8. ХХ1У-|-15б. — Ова изврсна студија прииада својом садржином правничкој струци, но написана је тако просто, јасно и занимљиво, да је може лако читати и сваки, који није правник по занату, већ само прати јаван живот словенских народа у овим земљама из новина или из расправа, које популарно говоре о политичким, историским и културним питањима. На први поглед видимо да је овај рад ресултат и производ вешта радника, који не само добро разумева свој посао, већ га уме честито и другоме изнети и показати. Оваких историско-политичких студија, овако јасно и објективно напиеаних, имају само културни, политички зрели народи, у којих има лвуди широка иогледа, објективна суда и јасна схваћања. У целој овој сгудији приказао нам је писац у јасним, видљивим цртама иеториски развитак политичког и културног живота словенских племена у Чешкој и Моравско] све до XIX. века, и нарочито се забавља питањем о садашњем покрету истога племена, критички му испитујући узроке и последице. Расправа има нап^ед свој предговор (I. — XXIV.), у којем писац исказује објективно становиште, с којега полази, „иодједнако симпатишући и са немачким и са словенским елементом", и објашњава неке основне појмове, о којима је реч у самој расправи. После исцрпног предговора долази увод (1—42), где нам писац износи у кратком критичном прегледу историске приватнои државно-правне податке, као неку предисторију, да нам олакша разумевање онога, што после говори о словенско-на" цијоналном покрету у Чешкој и Моравској. О самом покрету говори писац у шест чланака; у првоме од њих (стр. 43-59), говори о културним и политичким приликама у Австрији и Немачкој после тридесетгодишњег рата и обрту њихову с почетка XVIII. века (г. 1720. ; о културно-школским реФормама Марије Терезије; о чешким школама и чешкоме језику за Марије Терезије и ЈосиФа II; у глави другој (стр. 60—72) говори писац подробније о политичко-културним приликама у Русији као словенском средишту, из којега потечу чињенице као епољни узроци словенског нацијоналнога покрета свију Словена, а нарочито у Чешкој и Моравској; у трекем чланку (стр. 73—107) говори подробно о вођима и нредсгавницима словенско-нацијоналнога покрета: опату С. Добровском, С. Јунгману и Јосифу Добровском, до г. 1848.; за тим о историској радњи Палацкога (1798—1876), коме је ио речима

пишчевим (стр. 107) у „политици и јавноме животу недостајао практичан смисао и енергија"; о"живој књижевној радњи Шафариковој и многих других. У глави четвртој (стр. 108—130) започиње писац друго поље, на којем се вршио словенсконацијонални покрет у Чешкој и МоравсКој, поље политике и јавнога живота, док је у пређашњим главама (I—III), изнео исти покрет на пољу просветном и књижевном, доводећи узроке томе из последица после г. 1830, т. ј. после револуција у Паризу, Белгији и Пољској. Описује идејално, еловенскодемагошко одушевљење, што га пробудише др. Амерлинг, браћа Тил, Јосиф Фрич, Калина, КролмусСабина и други „Фантастични букачи" без икакве озбиљне спреме и поела; за тим „репеалисте" еа Рулертом, Гаучем и Ф. Хавличеколг на челу, који беху духовни покретачи чешких народних зборова, словенскога конгреса у Прагу и „Словенеке Љпе", То беше крајња демагошка опозиција уз умеренију странку Палацкога и његових пријатеља. У глави летој (стр. 131-—141) описује нам писац живим бојама покрет, што га покренуше Људевит Штур и Гауч уз потпомагање Палацкога, Ригера, ШаФарика, витеза од Најберга, гроФа X. Коловрата, Јое. Турна и А. Дејма с том лозинком, да се сједине сви Словени у австриским земљама; ту се износе потање оне жестоке буне и демонстрација чешке све до г. 1860, од кад се уираво води садашња јавна борба политично-културна у Чешкој у са свим другом правцу. У шестом чланку (стр. 142 153) истиче писац живахну радњу чешких родољуба око буђења свести чешкога народа, који има подобности за културан живот и напредак, говори о одношајима чешког и моравског народа према држави австриској и о разлици Руса, Хрвата и Чеха као таквоЈ*, која је између Енглеза, Холандеза и Немаца (стр. 145). Поједине мисли и реФексије пишчеве не можемо износити, али су оне врло занимљиве, као што ј *е и цела његова критична интуЈ'ициЈ*а пуна духа, психологије, знања и здраве контемплације. С тога, што овај посао носи на себи печат сувремених питања и тумачи данашње поЈ*аве државо-иравног организма и социјалног стања австриских Словена, држимо да не грешимо, што Ј *е и по тој " интересној садржини и по лепоЈ*, тако рећи, симиатичној спољашњости препоручујемо најтоплиЈ*е свакоме интелигентном Србину, а нарочито правницима нашим. А. П.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — Као што читамо у „Нашем Добу", ноднео је Дан. АЖиваљевић Академији библиЈ *ограФију српске књижевности за прошлу годину. Крај сваке књиге Ј *е забележио и где је приказана а на крају је етатистички уиоредио 1893, 1883, 1873 и 1843 годину.