Стражилово

186

будила на јој се мало прохтело да се нрође по нрту и да мало гледа „дечје" игре, док не стигпе чај. ■— Па, ено, Иавлу Павловићу! — показаше јој прозор, из кога је вирило са искаженим осмехом и бледо од пакости лиде Павла Павловића. — Не знам само какво је опет то уживање се•дети сам, кад се сви тако лепо и весело забављају! — климаше главом домаћица. Међу тим се Вељчањинов на послетку удостојио, да добије од Наде објашљења у погледу њезиних речи, „да јој је мило, што је дошао ... из извесног узрока". Разговарали су се о том у једном усамљеном дрвореду. Марја Њикићишна је иарочито дозвала Вељчањинова, који се са осгалима играо нечега, што му беше већ страшно досадило, и одвела га у онај дрворед, где га је оставила на само са Надом. — Ја сам се потпуно уверила — осу се она смело и нагло говорећи — да ви ни близу нисте нријатељ Павлу Павловићу, као што се он хвалисао нама. Пронашла сам, да сте ви једини у стању указати ми велику услугу; ево, ово .је његова браслета — рече, извадивши из џепића кутију —• и ја вас најлепше молим, да му је што пре повратите, пошто ја сама ни за што и никада више за целог живота не ћу проговорити ни речи више с њим. У осталом можете рећи, да му то у моје име говорите, и да се не усуђује више наметати се са својим ноклонима. Остало ћу му ја већ поручити по другима. Јесте ли вољни учинити ми ту љубав и испунити моју жељу? — Ах, за Бога, избавите ме тога! — викну Вељчањинов, замахавшп рукама. — Како ? Да вас избавим ? —• страшно се зачуди Нада његову отказу и разрогачи очи на њ. У један мах нестаде њена спремљеног и подготовљеног тона и попашања и она мало не удари у плач. Вељчањинов удари у смех. — Нисам ја тако ... ја бих то врло радо учинио... алц ми имамо међу собом неких непречишћених рачуна ... — Знала сам ја да ви нисте његов пријатељ и да нам је налагао! — прекиде га ватрено и нагло Нада. — Ја никада не ћу поћи за њега, знајте то! Никада ! Не разумем, како се смео само усудити .. . Само што му ви ипак морате предати његову гадну браслету, јер иначе не знам шта да радим! Ја свакако хоћу и желим, да је он још данас, још истога дана добије и да ирогута пилулу. А ако направи какву сплетку код оца, онда ће запамтити. Иза жбуна на једаред и са свим изненада искочи разбарушеии младић са, тамним наочарима.

— Ви морате предати браслету — навали он као помамаи на Вељчањинова ■— већ само у име права и еманципације женскиња, ако стојите на висини питања. Ну не пође му за руком да доврши; Нада га из све снаге потеже за рукав и одвуче од Вељчањииова. — Господе, ала сте глупи, Претпосилове! — викну му она. — Одлазите даље! Напоље, наноље, и да се нисте усудили прислушкивати, ја сам вам заповедила, да далеко стојите! — лупну љутито ногом, и када се онај опет већ завукао у своје жбуње, она је још ходала преко стазе као изван себе, севајући очима и склопивши руке пред собом. — Ви не ћете хтети веровати, колико су глупи ! — стаде на једаред пред Вељчањиновим. — Вама је ето смешно, а како је мени? — Да то није он, да није ом? — смејао се Вељчањинов. — Разуме се, да није он, и како сте само могли тако што и помислити!— насмеши се и поцрвене Нада. То је само његов пријатељ. Ну не разумем, какве он то пријатеље бира; сви они тамо говоре, да је то „будући покретач", а ја ништа не разумем . .. Алексјеју Ивановићу. ја немам на кога да се обратим; реците последњу реч: хоћете ли дати или не? ^ — Ну па добро, даћу, дајте то амо. — Ах, ви мили и добри мој! — обрадова ® она, предајући му кутијицу. —• Ја ћу вам за цело вече певати, знајте то, а нре сам вам слага ?А-,_, да не волим музику. Ах, кад бисте ви бар још који пут дошли, како би ми то било мило, ја бих вам онда све, све, све бих вам испричала, и још много осем тога, јер сте ви тако добри, тако добри, као као Каћа. И заиста, кад су се вратили у кућу на чај, она му отпева две романсе. Глас јој беше додуше још неизвежбан, али ипак разви.јен, пријатан и јак. Кад се сви вратили из врта, Павле Навловић је већ солидно седео с родитељима за чајним столом, на којем је већ струјао велики породични самовар и биле размештене породичие чајне чашице од*севрског порцелана. По свој прилици се разговарао са родитељима о врло озбиљним стварима, јер је био намеран, да прекосутра отпутује на читавих девет месеци. На друштво, које је дошло из врта, а особито на Вељчањинова, није ни погледао; видело се такођер и да није направио никакве „сплетке" и да је за сад још све било мирно. Ну кад је Нада ночела певати, појави се одмах и он. Нада нарочито не хтеде одговорити на једно