Стражилово

190

љем Лајошем, који у знаменитом боју код Мохача изгуби круну и главу, и слобода и независност Угарске и још се исте године (1526) засја на будимским краљевским дворима нолумесец у знак султанској врховној власти.

Скоро сто и шездесет година трајала је та турска влада и тек је каснијој генерацији било дано да спере љагу прошлих векова и да уЈедињеним силама и одушевљењем понесе хришћанску победну заставу од Беча до Београда.

(Наставиће се)

Т. Ст. Виловсеи

НЕМЦИ И ФРАНЦУЗИ

('Наставак)

Први део Фауста стоји на највишем месту ових несавршених производа. Урнек-дело ове књижевности без урнек-дела само је покушај, или, као што нризнаде натнис нрвом издању, само одломак. Али је то грандијозан покушај, диван одломак. Овај спев читав је свет «символичан, идејалан и магловит«, како се Гете изражава. (Иисмо Шилеру од 24 јунија 1797.) Увек ће се у њему по што занимљиво открити. Но како је изведен, то је да Бог сачува! «Писана на више махова и на брзу руку«, ова се трагедија сасгоји из сцена без сваке свезе. После приступа озбиљна и облачна, који се отвара нонут широка улаза са узвишеним сразмерама, спуштамо се у Ауерсбахов нодрум, где се изводи' груба и животињска теревенка За тим од неразумљивих фантазмагорија врачариних у једанпут се преносимо у идилу просгу и стварну. Гете се ту показује веран свом драматском начелу: он тако удешава, да нам износи само дуге разговоре, а док ови трају, не миче се радња ни за длаку напред. Уједаниут, без ирелаза, без објашњења, ова идила, која у главпом није друго него експозиција чрло т/ространа, у којој се писац ограничава да поставља љубав, из које би перипетије требале да излазе, ова идила уступа крваву драмагу. Јунакиња јеца, брат искрсне нопут ђаволка из кутије, бије се и погине, катастрофа неснремљена. Ипак се интерес буди, гледаочево срце бије: шта ће да буде од Маргите? ХТисац бира овај «нсихологиски моменат« да нас води на Брокен, где присуствујемо, као у неком бунилу, Валпургис-ноћи. Необичностима, тамним местима, глупостима не зпа се више броја. У који пар мислимо, да смо се тога онростили .... ррр! ево ти уметка и

опет у овом незгодном уметку. Па тек какав уметак! На пашу главу обори се усов од књижевних стихова: треба да заборавимо на Фауста у невољи, на Маргиту у тамници, па да се занимамо пријатељима и непријатељима Гета, саветника вајмарског дворца, који су одавна заборављепи ! Николаји, Лафатер, преобучен у ждрала, идеалиста, супернатуралиста, ветрница и звездин зрак, редом наваљују на нас са својим тромим шалама. Најпосле се писац враћа свом драмату, али, зацело да би накнадио изгубљено време, завршује на осам листова, у разрешењу задухану и журну, ону интригу, коју је прекинуо иеиојамним уметком од преко пет стотина стихова. Једном речи у Фаусту има два приступа, један за другим : један за целога Фауста, то је уговор са Мефистофелесом; други за посебни драмат Фауста и Маргите; ово је чиста идила све до Маргитине плачне молитве и Валентинова доласка. Ова два чрезмерна приступа снојена су фантастичним уметком са пренагљеном катастрофом: то вам је Фаустов план. Овој трагедији ништа друго недостаје, него само сав заилет. Не мари! Из овог исполинског «одломка» излази човек потресен, али усхићен. Сама мрачност овде скоро увек очарава. Она заиста има пуно садржине ; па и кад не разумемо песникову мисао, може да се ностави сво.ја мисао нод неонредељене и широке речи, које троиш, па једно на друго дивиш му се, у толико више, што си му, и не знајући то, његов сарадник. VI Шилер, као и велики му такмац, био је но реду романтичан и класичан. После ексцентричности и невероватности у Разбојницима