Стражилово

208

Л. И. Александровд, По Адрјатическому морш в г 1» ЧерпогорЈ10, на торжество 14-го тлл 1893 года. Казанг, ТипограФЈл Т-ва Иеченкина и К° вб Казани. 1894. стр. 46. Прошла година је обележена у културној историји Словенства трима знаменитим литерарно-културним прославама, на којима је, тако рећи, имао удела п,ео просвећени свет у Јевропи. Те су три светковине: стогодишњица од рођења великог песника појеме „81ауу Бсега", Јана Колара (1793 до 1853), прослављена у земљама чешке круне; за тим у Далмацији, у „Српској Атини" подигло је захвално Југословенство дичан споменик песнику српском Ивану Гундулићу (1588—1638), песнику „Османа"; а најзад у гнезду славних српских соколова, у кршној Црној Тори, прослављена је 14 јулија 1893 четврта стогодишњица од оснивања прве штампарије на словенском југу. Овом последњем културно-историском чину посвећена је и ова мала, но јасно и поучно написана књижица ученог проФесора руског у казанском свенаучишту Александрова, који је заступао казанско свенаучиште на тој светковини. Градиво у овој књижици је подел>ено на шест одељака (чланака), уз то има напред кратак ириступ (стр. 8—4), где се спомињу мало час наведене три светковине из културног живота словенског. У овом приступу је и латински натпис на мраморној плочи над гробом Ив. Гундулића у доминиканској цркви дубровачкој. Први чланак (стр. 5 —12) има натпис: Празднество вд Черногорш. У њему писац кратким и јасним потезима црта ову светковину за спомен четврте стогодишњице, од како је штампана прва српска књига „Осмогласник" (Октоих) на Ободу граду, са културно-историског гледишта Наводи компаративно кад је где у осталом образованом свету почела радити прва штампарија, полазећи од времена Гутенбергова. На стр. 6—7 говори писац летимично о иајважнијим моментима из историје српског културно-политичког живота до Ивана Црнојевића (г. 1471)« Писац је критичности ради навео мишљења Шафарика, Каратајева и проФ. Малишевскога о првој српској штампарији (ваља испоредити нарочито с тиме све, што се о томе и код нас писало). Други чланак са натписом : Опи Ркки до Котора (стр. 12—24) садржи кратак опис пута од Реке (ЈГште) обалом далматинском по јадранском мору са карактеристичним белешкама геограФиским и етнограФиско-историским о појединим приморским градовима и пристаништима, као: Задру (2ага), Спљету (8ра1а1:о), Дубровнику ^Ка^иза) са Гружем (Сггауоза), Херцег-Новом (Саз1;е1 Киоуо), Котору (Саиаго), и о њиховој околини, која се тако одликује својом дивном ириродном лепотом. Трећи чланак с натписом: Отб Котора до ЦетинЂП (стр. 24—29Ј садржи кратак оиис нута од Котора до Цетиња са реФлексијом на историски значај села — Његуши. Чланак четврти с нлтписом: „Сголица Черногорш" (стр. 29—31) говори снецијално о Цетињу еа геограФиског, етнограФиског и историског гледишта, наравно врло у кратко ирема смеру саме књижице. Пети чланак: „ Торжество 400-л г 1тил Ободскои типог\)афш †Цетиш/1>" (стр. 31—36) говори нарочито о току целе светковине с именима оних знаменитијих лица, која дођоше као заступници

страних културних иарода и њиних просветних завода Ток светковине јо тачно и подробније описан. Истиче сс нарочито држање кнеза Николе и гостолвубље црногорско. Шести чланак: „ По'1>здка на Обод?>, вз Иодгории,у и по Скадарскому озеру и (стр. 36—44) садржи интересан опис Реке Црнојевића, „црногорске Нице", Обода града, Подгорице, Плавнице, Скадарског језера, острва Старчева, где се налазе развалине старе православне цркве, поред које је сахрањен Божидар Вуковић, као што је нашао П„ А. Ровински. Најзад нам писац на крају описује онај утисак, с којим су се гости 19 јулија разишли. У епилогу се осврће још писац у опће на садашњи културни живот и развитак црногорског народа, износећи најглавније производе културне им и књижевне радње; а особито нам писац истиче у томе заслуге кнеза Николе, називајући га „краса сербскои литературм". Књижица је у оиће занимљива и врло лаким стилом написана; међу тим је цео посао и иоред своје намерене краткоће прожет скроз научним знањем и оштрим, критичким посматрањем. Облик је такођер леп; лако се да све разумети, баш као да је писац удешавао градиво, узето из српске литературе, за Србе. Ову књижицу топло препоручујемо. Б. Пешта А. П. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — У прошлу недељу држао је др. Љуб. Недић у Београду у дворници Велике Школе јавно предавање о песимизму. — Из друге свеске београдскога „Дела" оштампана је у засебну броширу расправа Станоја Станојевића „Кад је ум 4 о краљ Радослав?" — У загрепском свенаучишту предаваће летњега семестра ове године др. Тома Маретић о словенској митологији и о седиштима и илеменима доисториских Словена; Армин Павић хрватску граматику и историју хрватске књижевности; Тадија Смичиклас о изворима за историју хрватску и о писцима хрватским и угарским XVI века.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТН00ТИ — И у Грацу су пре неки дан приказали Сметанину „Продану невесту" у дупком пуној кући а ув неонисан ентузијазам публике. За градачке прилике билаје 1шзе еп зсепе сјајиа, приказ изврстан. — Пре десет дана свечано је у чешком народном позоришту у Златном Ирагу постављено било попрсје Беџиха Сметане у Фоајеру народног позоришта уз саучешће заступпика власти и првих корпорација. Свенаучишни проФесор Хостинеки беседио је свечапу беседу, после којеје председник позоришног консорција, доктор Ружичка, интенданту дру Јерабеку, као заступнику земаљског одбора, у власништво и заштиту истога одбора предао попрсје, дело директора Мислбека. Иосле свечаности био је свечан приказ Сметанине „Продане невесте", која је тога дана приказана била двестапедесетдевети пут.

САДРЖАЈ: Иесништво: Анђеоска слика. У шуми. Цветак. Срећа и људи. Вечити муж. — Поука: Инорог или једнорог. — Књижевност: Још нека о Сими Милутиновићу. Немци и Французи. — Ковчежић: Кшижевни прикази. Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цеип му је 5 «ор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Дрну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву нретплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје вњижарница ЈЕуке Јоцића.

Срп. штампаржја дра Св. Милетића.