Стражилово

224

вачи угледају на пример овога издавача па да боље назе шта и како да издају. Српски народ треба да је захвалан писцу, што га је усрећио својим ремек-делом но садржини; аи издавачу треба да је српски народ благодаран, што га је усрећио оваким дивним издањем; а захвалан ће се показати и првом и другом, ако се буде заинтересовао што више за то дело. За то би и грехота и срамота било, ако се не би ово дело растурило по народу српском у оној мери, у којој би требало. Но шта ће рећи на ово Срби с оне стране?! „Тежак", орган пољопривредног друштва, није на-

шао за вредно ово дело свога многогодишљег и заслужног сарадника не само читаоцима приказати, него шта више ни објавити са препоруком! Збиља грдна срамота! За што то? Зарје лични интерес и егојизам у „Тежака" толико овладао да се мора приказати у највећој мери тесногрудим. И опет велимо да је то велика срамота! Можда ће се дати прилика да разрешимо ову загонетку поштованој српској читалачкој публиди — с тога се претрпимо мало. С радошћу и великим нестрпљењем очекујемо и трећу свеску „Српског Пчелара". Карловци Ив. М.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Слике из Абације и приморја од дра ђоке П. Јовановића. Београд, штампано у штампарији краљевине Србије. На 8-ни, стр. 63. 1894. Цена, 0'60 дин — Доктор Ђ. II. Ј. нам је подарио још један доказ о свом „плодном" раду. Ово је код нас чудна ствар: постати лекарем на извесном меспгу одмах се мисли, да човек мора постати такав иисац, који може писати и из науке, и приповетке, и путописе и т. д. Ове слике од дра Ђ. II. Ј. заелужују потпуну пажњу свих :почетника , да виде овај рад, па да се потпуно охрабре и да даље слободно раде, јер ће свак од њих, ко ово прочита, видети, да ће у свако доба написати бол>е „слике" и путописне црте. Кад бисмо хтели да оиширно иишемо о овој књизи докторовој, верујте, поштовани читаоци, да бисмо се морали задржати на свакој њеној страници, што се тиче и стила и језика и свега осталога. Ми ћемо се задржати само на неколиким страницама, а остављамо увиђавности и расположењу читалаца, да изгубе мало времена, па да ово прочитају и да виде, да ли имамо право, што овако препоручујемо ове „слике". Доктор веома воли море, оно га задовољава и кад је тихо, благо, мирно, и кад је бурно, бесно, страховито; оно му се допада и у јутру, и у вече, и у сред дана, он му се диви и сам и у друштву с неким, доктора и најмања ситница или догађај, који је у додиру с морем, одушевљава. За то му, ваљда, доктор и даје онако јединствено лепе и поетске слике, као што су: колос, џин, посољени џин, хамелеон^ водена лећ и т. д., а код њега море богме и грокке. — Обраћамо пажњу читаоцима, да виде рогобатни и без икакве лепоте докторов стил, кад 14 октобра

описује једну, збил>а, од најлепших слика у таквим крајевима, као што је Абација: то је рађање сунца. Оно је тако наиисано, да, мислимо, нико не би зажалио, што то није видео. 15 октобар такођер је леп: та то мора доиста бити дивно: „Кад је отац стао на чврсту земљу, диже колоса (свога двогодишњега синчића!) у ваздух, иољуби га и обли сузама благодарности свога спаситеља" (стр. 11). Ево још једне нојетске слике: „Ево нас сад, где поред ове водене пећи (то је, знате, море) безбрижно отварамо прозоре и гледајући кезимо се (!) на све оне врхове, што скочањени гледају у небо и помоћи траже" (стр. 15). Доктор је 19 октобра као велик патријота помишљао у тој даљини и на своју милу отацбину (ма да је њему и море отаџбина, како вели на једном месту): „И сунце се не види. Оно сада сигурно осветљава моју домовину. Е па ако! Сад ми је лакше"... И нама ће бити лакше, само, молим, 1ош неколико речи. После врло траљава описа „озлојеђеног џина" (т. ј. узбуркана мора) изнео је доктор лепу слику старог поморца чича-Антонија. Поред ове има још неколико (пардон: две до три) слика, које, према осталом, заслужују хвалу. Доктор је на стр. 50 врло добро урадио, нгго нам је изнео ону песмицу „Лулала, микулала", само је требао мало више пажње обратити на језик. У слике, што заслужују хвалу, спада и завршетак ове докторове књиге, где нам је прилично добро изнео и последње наде једног болесника. — Жао нам је, што не могасмо много рећи као препоруку за ову књигу. Ми смо томе најмање криви. И ако је ко крив, то је без сумње докторово — перо, које много хоће и много започиње. Београд Н.

САДРЖАЈ: Песништво: У шуми II. Робови. Усамљеност у пољу. Срећа и људи. Вечити муж. — Поука: О прошлости Београда. — Књижевнорт: Још нека о Сими Милутиновићу. Књижевне оцене. — Ковчежић: Књижевни прикази.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цепа му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину.— Рукоггиси се шаљу уредииштву претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књжжарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.