Стражилово

223

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Орпеки Пчелар, саставио Јован Живановик, •— У Новом Саду 1893 94. 1 и II св. Издање Луке Јоцића. стр. 204. Често се нађе лајик те каже: „Чудновато! Шта знају ти пчелари већ писати толико о тој пчели, кад већ нема шта да се о њој пише!" Заиста кад лајику дође до руке какав немачки или други каталог пчеларске литературе, кад опази велики низ дела о пчели, на стотину и више листова, које издају као своје органе многа и многа удружења, на први се мах мора зачудити. Уз то још кад види, ко се највише тим радом занима и ко је највише протектор том занимању, најпосле ће рећи, да је пчеларство код тих народа фини шпорт. Но сваки се тај вара. Вара се да је пчеларска литература поред свих добрих дела толико обрађена, да већ нема материјала за писање, вара се ако мисли, да служи код странаца пчеларство као фини шпорт за то, што се њим понајвише и најозбиљније занимају најугледнији људи и што су пчеларству највећи протектори великаши. Нема, ваљда, још ни једне науке па ма и незнатнија била, која је достигла савршенство, иа и пчеларство као наука не само да није савршено но није још у многим тачкама довољно ни исиитано. Ево се у најновије време води полемика међу научарима о најважнијој тачци из ичеларства, о партеногенези, коју је пре четрдесет година открио женијални ђерзон и коју су доказивали први научари др. Лајкарт и др. Сиболд. Иартеногенеза је изгледала свима јасна као сунце а у најновије је доба многима потамнела и иостала нејасна због ипотезе, коју је поставио апотекар Мецгер ... Па све да и јесте пчеларство у најбољој мери обрађево, било би то за Немце и Инглезе, у мањој мери за остале народе а за Србе скоро у најмањој мери. Код нас се почело пчеларство обрађивати као наука . тек од петнаест година амо. С тога Срби, ако увиђају голему корист пчеларства, и материјалцу и моралну и научну, не само да се не би смели чудити раду на пчеларској литератури него би били дужни свим силама унапређивати га. Но кад погледимо с једне стране остале народе како раде и колико користи вуку, кад видимо да се један лист код Немаца поред сто других растурује у 10.000 примерака (хановерански Сеп1хаЉ1а1;1;), с друге стране кад погледимо шта и како ми релативно радимо, на име да немамо ни једнога пчеларског листа, шта више, да је због немарности и

једини пољонривредни „Домаћи Лист" с ове стране пресгати морао — онда се може извести закључак, да је врло, врло много Срба, који се не чуде само шта се има и шта се може писати о пчели него и о свима гранама пољопривреде! Онај исти човек, који је почео пре петнаест шеснаест ли година да заводи у Срба пчеларство као корисну науку, сад је својим делом: „Српски Пчелар" дао прилике свима Србима, да виде шта је пчела и шта је пчеларство, шта ли се о томе даје писати. Проф. Јов. Живановић кроз пуних шеснаест го-дина радио је писмено и усмено на том нољу. Усмено је радио на карловачкој богословији, на којој је завео некадањи ректор, високопречасни архимандрит Иларијон Руварац пчеларство као нредмет за слушаоце. Писмено пак радио је према приликама или боље рећи неприликама у многим српским листовима, јер никад се није могао одржати пчеларски лист, у којем би стално могао радити. Досадање своје радове прикупио је, прочистио и допунио и прошле године предао издавачу Луки Јоцићу да их изда у збирци. Ту збирку назвао је „Срнски Пчелар", а приказао ју је заслужном протектору пчеларства у Срба „Пречасном Господину Иларијону Руварцу архимандриту Гргетешком". До сада је изашло од те збирке две свеске, које сачињавају први део — теорију пчеларства а у трећој ће изаћи још практични део. Ово је збиља злата вредна књига. Морамо се радовати што се српска књижевност обогатила оваким делом. Имао сам у рукама скоро сва најзнаменитија немачка пчеларска дела а сад имам у рукама ово дело српског пчелара, па могу рећи да ни мало не уступа оно ни но садржини ни по спољашњем изгледу ни једном немачком. По садржини ово је права енциклопедија за пчеларе. У том се делу излаже потанко све што је нотребно за ваљана пчелара, а писано је тако, да мора занимати не само нчелара или онога који жели да пчелар буде, него свакога. Ове прве две свеске украшене су са 27 ванредно лепих слика, међу којима су и слике најзнаменитијих пчелара, који су допринели својим радом те се усавршило рацијонално пчеларство. Издавачу може служити на дику овако дело. Може рећи да је српску књижевност украсио, не жалећи трошка, књигом по облику од најлепших Добро би било, да се и други књижарничари-изда-