Стражилово

Г БРОЈ 18, Ф

Ј 0 В А Е

г5 а&^ ГОД. VII. ®«? ог^мг^г^з'

У НОВОМ САДУ, 1. МАЈА 1894.

НА ГРОБОВИМА БОРАЦА

К'о капља дажди посред бескрајног океапа У низу времена давних, Минуло безброј љета и безброј кратких дана И дугих вијекова тавних. Још мртва могила стоји... и по љој цв'јеће цвјета, И мирис слатко мири; Л над њом нод плавим небом слободно оро лета, Кликће и крила шири.

Времена још је штеде. Узаман живот хита Све даље у прошлост сиву Са мртвог и нијемог гробља потомак помно чита Предака славу живу. И када јад и туга прекрије свијетле краје Србинског неба плава, Вожански луч се јави и са тог гробља сјаје И прошлост озарава.

Ту стани, пјесмо моја... и отпој хвалу свету Иројству бораца славних И мисли провиђења што драго Српство штити У борби вијекова тавних! ... .

Јов. А. ДучиЈ.

ХАФИСОВ РАЈ

У крилу раја благог, носећи милост свету, Једпом се Господ јави, Да види дјецу своју што златне вјенце плету Његовој моћи и слави. Све, што у рају живи, с усхитом среће миле Запјева лаку пјесму у хвалу божје силе, Уз жубор бисерних река, кроз крило рајског мира Врујаху слатки звуци са златних анђеоских лира. Само на једном лицу срећа лебдила није, Тужно, к'о суви листак, кој' заман сунце грије,

Под јабукама рајским, ђе златне птице поју, Одвојен од цјелог збора сањаше нрошлост своју. „Хафисе" — Господ рече — „што си се тамо скрио Са болом и са тугом? Зар теби није мио Живот небеског сјаја и миље рајске дражи? Шта значи туга твоја, шта твоја жеља тражи ?" „Оче! твоје сам дјело и теби није тајном Шта моје срце скрива, Ти знадеш што ми лице у твоме рају сјајном Тужно и сјетно бива ..."