Стражилово

282

у страху свом не помишљајући, да јој сестра у жагору морских вала не би разабрала ни глас небескога грома. Нас све обузе страх. „Хватајте је!" викнем стразкарима. „Добро ће вам се платити.". Три човека скочише нагло у воду, али и сами једва могаху да иродру преко илићака. Јелу су вали носили сведаље; час јој се указала глава, час је опет несгало за големом таласином. Били су то ужасни часи. Друштво на тераси кршило је руке у очајању. У то се за наши леђи створи кнежевић са својим коморником. Зацело је дошао, да види како бура бесни, па се забезекнуо, кад је грофица, опазивши њега, све даље викала „Јела!" а уједно као ван себе руком показивала на сестру, коју су вали бацали овамо онамо. Међу тим су она три човека све једнако панред продирали кроз разјарену стихију. И ја, у својој све то јачој устрављености, без икакве јасне мисли, потрчим доле, збацим са себе горње хаљине, не бих ли и ја што иомогао. Рехкрон, сав ван себе, уради то исто. Но ко ће зауставити брег, кад се руши ! VI'УХЛ ј Х /к.

Већ се изасланици стадоше враћати и са крајњим се напором, преморени а и сами у опасно.сти, упињати, да се игкобељају до обале. Натчовечне је снаге требало па да се Јела спасе. А сад јој није било више пи трага. Утонула је била јадница. Но ми смо ипак још дуго стојали и дрхћући од страха гледали онамо, док најзад не морадосмо једно другом признати, да је ту нестало сваке наде. Те тако је кпежевић био први од грофичиних познаника, који јој је могао изразити своје саучешће у големој несрећи, а, како се мени чинило, глас му је дрхтао. За тим је нагло отишао у варош. Сутрашњег дана, који је донео са свим тихо време, нађоше Јелину лешину на обали близу купалишта. У млетачким се листовима наравно одмах могло читати о ужасном догађају. Један је лист донео нарочито опширан извештај, који је уједпо у најлепшим бојама изнео појаву Јелину и вереништво јој и завршио овим речима: „Тако срећна вереница постаде жртва претераној смелости у пливању". Срећна вереница! Па жртва смелости у пливању ! Ја сам то боље знао. С немачког. !М-Ј\КГЈ\г.гх*

ттш& 0 БРОШЛОСТИ БЕОГРАДА (Наставак)

Освојење Београда изазвало је свуд у Европи, осим једине Француске, осећај најискренијег задовољства и радости. Ни ослобођење Беча није тако силно утецало на духове, као што је утецало, кад је Београд опет дошао у хришћанске руке. Сад се тек свет осећао сигуран од свакојаких опасности од Турака, које су донде претиле Европи. Одгоњење Турака, које су у великој маси народа сматрали за непобедиме, освојење тврђаве, за коју су везане биле толике успомене из времена турских бојева у XV и XVI веку, и најпосле слава, којом се овенчале немачке чете на свом победном походу кроз Угарску и о знаменитом дану битке београдске, од које је славе добар део припао исто толико частољубивом колико храбром курфирсту баварском, дигли су освојење Београда далеко над све сличне војничке догађаје онога времена и учинили, да је име тога града ишло од уста до уста. Колика се важност приписивала освојењу Београда и ослобођењу његову од Турака у оно доба, најбоље сведочи збирка г. ђорђа Вајферта у Београду, у којој има

слика и планова из онога доба, којима је главан предмет освојење Београда. Особиту пажњу заслужују неколико лепих холандских и француских бакрореза и немачких планова Још већу пажњу заслужују збирке медаља и споменица, које су тада у славу и част Београда, цара Леополда I, курфирсга Максимилијаиа Еманујила и осталих војсковођа коване и које се налазе у богатој збирци г. Игњата Вајферта у Панчеву, коју је основао покојни син му Хуго. Медаља, којима је предмет глорификација освојења Београда 1688, има седамнаест и више, које већих, које мањих. Једна од најинтереснијих споменица у овој збирци јесте она, на којој се на предњој страни види бомбардовање града и вароши. Београд се лепо види, чак у њему поједине џамије и куће. Доле у низини види се курфирст Максимилијан Еманујило на коњу, а око њега пратња. Натпис око предњег лика гласи : еј^есток. вауашјз 1.е0р01.01 оехтека рокта5 раиб1т ет шткершцз т1јк.с1са сазтка рет1т 1688. На стражњем лику види се једна рука у обла-