Стражилово

302

самцате Караџићеве... па српске што су леђигимиране, и зар и сдијепцима српским чак падиктиране истим —.« У обема песмама, поредивши их, налазимо малих измена, као: м. однесоше: однијеше, м. светињске им похараше цркве: ришћанске и т. д., м. газише им: ногазише, м. грдост: грда, м. поганога: невернога, м. ил' нас брани, ил' собом погњави: вет пас брани, наша мила мајко, м. кад то чула царица госпоја: кад је чула то царица млада, м. бише града неколико дана: бише града три бијела дана, м. су дванаест све дјетића бољи: су дванаест његовије(х) друга и т. д. У овом издању нема 175 песама, као што ном-енух у својој радњи стр. 154 на брзини, јер ми ово издање не беше на дуаге време у рукама, већ 174; сем тога није само она просна алегорија »Саи на божић« у овој књизи, већ има и неколико уметничких иесама, тако на крају песме 55 »Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетој у 1828-м году« стоји напомена, да је ова песма младога владике црногорскога, који ју је исиевао ире него што је владиком постао. Код песме 56 (Мали Радојца), 61 (Пова црногорска нјесна о боју с низамом у Мартшшће 22-а 11 април. 1832-а годишта), 172 (Бјелице) и 173 (Кавајка) стоји звездица, а то значи да су песме владичине. И.за песме 130 (Непољуб), за коју стави да је од Николе Митровића, ускока морачкога, стоји напомена „Саи па божић а такођер је владике производ ". За што је иза ове несме ста вио ову напомену, не знам, али толико знам, да су је многи превидели: ја сам сам узео био алегорију за Оимипу. Павловић је опет, ио обичају, отишао и даље, те вели: да има више његових (т. ј. Симиних) красних песама у Певанији од 1837, уз које и красни саставак »Сан на божић«. — Пред песмом иод бр. 4 Свер (или како се у првом издању зове »Вјеро-свез« стр. 46 нод бр. 8) стоји ова иапомена: »црногорска пјесна, кад се па иово заратише с Турцима Прногорци 1711-а года, кад им је дошао Милорадовић послан од Русије с граматом диверсије ради нротив Турака«; и за ову песму мисле да је уметничка.") Као што сам раније поменуо, из овог издања испала су она разна његова тумачења, која нападе критика. На стр. 243, за песмом 133, додао је само оволико:

14 ) У ЛћобЈоуапе стоји да је Милутиновићева, стр. 297»

Од мене му пек ово је надгробно : „0 Србине Пециреп витеже! Спомен траје, док нам срце сјаје, Твоја л' врлост до страшнога суда, Да од Вечног вечну плату прима." На крају пак »Певаније« има и његових »придатака« и то пре свега ова два стиха: Та .. ?! не могу т' још укопат' Србе, Док на твоје не ставим се мјесто! а за тим: Спев славено-србаљству северчом , у ком нредлаже новом цару за митрополита Мушицкога, Дух сверадоснога усклика сверху »№е асегђаЈиг паИо 8егМса« цара и краља аустријске империје Фердинанда првога свеблагодејске ријечи новој Српској Матици, у ком слави поново отварање Матице; даље: „ Још ев' од мене и ово а о 1813-оме годшиту и — једно осам стихова — и: Пак ев' и ово у проси Тиролово мнење »сврху страдателне частице се«. Претпоследња несма је: Од Милоша Светића Ода приликом смрти Л. Мушицкога, а последња Посвештење од Симе. Ово „Посвештење" штампано је било и у првом издању, само у њем је било на почетку иред иесмама и са натнисом »Посвештење свем Ср• бинству «; у овом другом издању оно је пак увећано са 55 стихова, којим посвећује ову књигу своме знанцу Хердеру. 0 овој књизи песама нроговореио је између других и у библијографијском прегледу Владимира Нвацевича »Собираше паматнико†пароднаго творчества у гожнмхт, и западпмхЂ Славлнв« стр. 57. Ивацевич вели, да су песме разређене без икаке системе: новије измешаше са старијима ; саопћене без икака објашњења, само с напоменом, где су и од кога записане. Замера и што су штампане у два ступца, а и ситним слогом. Свакако овај зборник је врло знатан, јер у себи има много одличиих и драгоцених црногорских песама, које дотле не беху нигде штамнане. Ивацевич по Срезневском наводи и мишљење Караџићево о тим песмама, у којима је палазио стихова и нзраза нрерађених (стр. 58). 0 овој Милутиновића збирци народних песама говори опширније Асмус Серензен у Јагићеву Архиву за словенску филологију, у чланку Вв1 <га§ гпг СгезсћшМе с1ег Еп1;шске1ип§ с1ег вегМвсћеп НеМепсИсћћто- (у XV' књизи није још свршетак). Кад је моја радња била већ готова. дошао ми је до руке Летопис 15, али га тада не мо-