Стражилово

ч7Ч

воре о миру, не би ли тако доспела да се добро спреми и да Ракоцију пусти да у Угарској ради у смислу нова устанка. Но у толико је одлучније смели дух Евгенијев захтевао да се рат енергично настави. Са свом оном енергијом, које је било у њега и о којој је тако чесго дао најсјајнијих доказа — вели Арнет у. свом славном делу о принцу Евгенију журио је војсковођа, да се неодложно приирави све, како би се војна могла пре отпочети, но што је икад било. Евгеније је само за тим ишао, да наново освоји Београд, чији срамни губитак није могао да преболи. Расписом турског пореза у наследним земљама и другим прилозима сталежа и државе побринуло се за потребан новац. Нарочито се Евгеније бринуо, да војска има свега што јој треба. У велике амбаре по варошима северне и јужне Угарске купила се храна и друга пића, оружје се оправљало а флота се дунавска лепо удесила. Утврђење граница и заповест да се војска концентрише биле су даље припреме за војну, која се повела са ретком предосторожношћу, а употребљено је било све, што је и с политичке и са милитарне стране било од користи. 14 маја 1717 опрости се Евгеније од цара, који му на дар даде драгим камењем богато оковано распеће с речима, да не сумња, да ће Евгеније у том знаку победити. 21 маја био је Евгеније у Футогу, где се купила војска. Како је у њему још зимус сазрела била идеја, да чете своје не преводи преко Саве него преко Дунава, то 27 маја оде у Панчево и ту са фелдцајгмајстером Мерсијем рекогноскује дунавске обале.*) Опште је било распрострањено мишљење па чак су и Турци мислили, да ће се прећи више Београда преко Саве. Но најглавнији разлог, што је Евгеније претпоставио Дунав, који је у тим крајевима веома широк, беше то, што је мислио, да ће се Турци на Сави спремити да му спрече прелазак, а прелазак преко Дунава мислиће просго да је немогућ те према томе на тој страни не ће ништа радити. Са истога је разлога Евгеније за прелазак одабрао место испод три велике панчевске аде код срнских села Великог Села Нови велики везир Халил паша нареди те га са почастима отпрате у Београд; онде су га држали нод надзором а кад су почели нови заплети, употребише га као посредника међу Портом и бечким двором. АгпеЊ. Ргтг Еи§;еп уоп бауоуеп, Л^еп 1858. *) Још пре је Евгеније био наредио те су ратне и транспортне лађе неопажено дунавцем неким доспеле на Тамиш. Кад се вратио из Панчева, све се лађе и сав превозни материјал по Тамишу однео до Панчева.

и Винче.*) Али се тајна за први мах строго чувала, ма да се неопажено спремило све. Сва је Европа гледала на Савино ушће, где је пајвећи ратник свога времена гледао шта ће, свугде се говорило о догађајима што иредстојаху, принчеви се и генерали са свију страна купили као добровољци у Евгенијев главни стан, да буду сведоци његова признатога генија. Жеља за пустоловљем, но пре свега сјајна појава силнога победиоца вели се у великом генералштапском делу о војнама принца Евгенија — привукле су те људе, тако да је принчев главни стан наличио вигае дворском каквом стану него војничком околу. Изборни принц Карло Албрехт од Баварске (Карло VII) и његов брат Фердинанд, оба принца од Саксен-Салфелда, наследни принц од Анхалт-Десауа, три принца од Хесен-Касела, припчеви из дома виртембершког, баварског, холстајнског, лотриншког и кондејског, принц Еманујило од Португалске, кнез Гагарин као заступник Русије и још безбројни други принчеви и генерали били су у свити великога војсковође. Сам цар Карло VI, задахнут важношћу ове војне, намеравао је да дође до принца и до војске, „не би ли једаред" — као што стоји у пи^му — „под таквим мајстором као што треба изучио тај господски занат и не би ли могао бити уз њега". По што је све било спремљено и по што су чете стигле до Панчева,**) прешло се у рану зору 15 јунија. У лађе одређене за нрелазак у највећој су тишини ушле чете, којима је првима ваљало стићи на онострану обалу. Прелазак је руководио фелдцајгмајстер Мерси а принц је са својом сјајном свитом стојао на обали и сам је надгледао како му се извршују налози. Заповедници су били код својих *) У многим се старијим књигама номиње, да је Евгеније са војском прешао преко Дунава код Вишњице. Ово је ногрешно. Прва Евгенијева ћуприја била је испод ианчевских ада, дакле од прилике онде, где је сад место МаријенФелд, међу Великим Селом и Винчом, иа сриској страни. **) Немачка војска, која се код Футога и Варадина искупила била, кренула се 9 јунија ('29 маја) ив Футога преко Римског Шанца и стигла је тога дана на конак у Ковиљ. Сутрадан је дошла до виловачког моста. 11 јунија прешла је војска преко виловачког моста, и то најпре коњица, за њом пешадија а око по дне комора. За тим је прешла преко Тисе код Титела и улогорила се на Бегеју. Ту се војска због заморног марша сутрадан одмарала. 13 (2) јунија отишла је сва војска по одбитку једнога одреда, који је имао да чува мостобран на Дунавцу, даље, прешла је Тамиш и стигла у Опаво. Овде је натоварио генерал Мерси сву инФантерију на лађе и шајке и сиустио је за кратко време у Дунав гшд Панчевом. Да је Евгеније могао тако згодно употребити Дунавац, који је те исте зиме прошириван, и Тамиш, који је иначе плитак, то је заслуга велике воде, која се те године била доцкан појавила и дуго задржала у коритима ових река.