Стражилово

368

дио на књиженности. У последње се време много бавио својим мемоарима, од којих је довршио историју своје младости. И читао је много последњих дана а нарочито му се допали недавно изашли мемоари Теодора Фонтана, које је читао с правом насладом. Још је пред смрт ковао планове за т. зв. Шилерову закладу и радо је говорио о свом путу у Вајмар, камо је у тој ствари намислио био да пође месеца маја ове године. Што му је на 84 дан рођења 3 фебруара о. г. велики војвода вајмарски телеграфски најусрдније честитао, остало му је у угодној успомени и у разговору се често и често враћао на то. Занимљив, као и живот песников, био му је и дом у Бечу. Стан његов крије читаво благо успомена на најславније личности и на најзначајније моменте његова времена. Приликом осамдесетог рођен-дана песникова написао је о његову стану Лудвиг Хевеши у „Егет(1епћ1аи"-у ово: „Његов дом је музеј његова живота. То је исти онај стан у четвртом спрату некадашње палате Шајеве, у којем је негда становао Мозентал; његово попрсје непрестано још стоји на једној пећи. Непгго мало превисок песнички дом, али диван са далеког ногледа па најлепши део Беча, на палате и вртове све до Каленберга. Много бечког зрака и сунчане светлости веје кроз те одаје те оживљава хиљадама успомена. На много од тих уметничких дела, чак на много једноставних предмета надовезује се по каква еписода из исгорије Беча, покаткад новела, роман, елегија. Кад домаћин госта свог поведе д\ж зидова па уз поједине ствари саоншти ово оно, јави се ирошлост у новој светлости. За историски музеј града Беча некад ће се одавде много моћи однети. Међу многобројним салидима има их много, који су од највећега интереса, на нример салик Рајмундов, насликан на шест недеља пред његову смрт од Шилхера, Кастелијев, Еленшлегеров, силне лепе слике Амерлингове, међу њима салик његов, који је сам сликао, салик његове жене, а и ликови домаћина и његових. Два Ленауова салика управо потресају човека. Један, са нростом, црном косом, што је попала но илећима, у тајансгвеним цртама већ прориче судбину песникову; то је салик у при-

родној величини а умножен је те га већ многи знаЈУ- Друго је нацртај Морица Швинда, начињен пред Грилпарцером, Бауернфелдом, Цедлицом, ХамерМургсталом и Франклом, кад им је песник читао свог „Фауста", кога је баш онда био довршио. Већ сам постанак тога знаменитог нацртаја дао би красне материје каквом бечком сликару. Ту је онда Холнајнов салик, који је израдио он сам, па Франкл као легијонар насликан од Ајгнера, исто тако сликар Мелхијор Фрич са познатим младим добошарем, који је у деветнаестој својој години сам себи дошао главе. Рал је снимио онога црнца, кога је Франкл некад купио у Кајиру на га довео у Беч; знаменит неки сликар из иолупрошлости приказао је Франклову дивну младу љубу одмах иосле удадбе од прилике тако, као Рубенс своју обожавану Јелену Фурманову; Ханс Гасер је овековечио три дивне ћерке сликара Шнора, од којих је у најмлађу, прерано умрлу био заљубљен! Ранфтл је на свој начин карикирао некога скрибента оних дана, од кога су сви стреиили. То је зацело доста занимљивих еписода из живота Беча и Бечлија". Франкл је од године 1890 амо патио од срца, но то му није задавало баш особито великих невоља. Прошле године наиђе на њ жестока инфлуенца. Снажна природа старчева издржала је до душе ту бољу, али му је од тада често долазило, да није могао да дише. Но при свем том је старац остао био свеж духом и није се одрекао књижевног свог рада. Пре једно два месеца згодила је лака капља, која је остала без последица и коју је за неколико дана прекужио. Но још му је онда лечник строго наредио, да се чува. На сам дан, кад ће умрети, говорио је још пре по дне о својим мемоарима, поручао је у најбољем расположењу са својом љубом с којом је пуних тридесет и пет година проживео срећно и задовољно, и са својим најстаријим сином. Слатко је јео те нико није ни слутио, да је већ близу крај. Старац је био веома разговоран, но наједаред се стане тужити да му је позлило па падне на диван. Одмах за тим онесвесне. Из те се несвести није пробудио. Срце је куцало све слабије, на послетку је са свим стало. Лудвиг Август Франкл премииуо је без и најмање самртне муке.

САДРЖАЈ: Пееништво: О, нјевај срце моје ... Гласник. Судбина. Борис Годунов. Марија. — Поука: Књижевне прилике у Риму. — Књижевноет: Лудвиг Август франкл.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недел.е на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. ва по године, I Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину.—■ Рукоггаеи се шаљу уредништву а претнлата књижаринци Луке Јоцића у Нови Сад. —■ За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књизиарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.